Рано је за испраћај рецесије

Неколико добрих вести из Европе, као што је повећање кредитног рејтинга Грчке и појефтињење задуживања Француске, нису довољне да Европа и свет рецесији кажу „довиђења”. Званичници Међународног монетарног фонда (ММФ) пројектовали су да ће раст светске привреде ове године бити 3,5 одсто, али је и Кристин Лагард, директорка ММФ-а, истакла како се глобална економија опоравља после тешког периода, али да и даље није довољно ојачала и да су ризици још присутни. Све време кризе са пролећних и јесењих заседања ММФ-а и Светске банке упућиване су мање-више идентичне поруке.

Економска активност у приватном сектору еврозоне опала је у априлу бржим темпом него што се очекивало. Најновији извештај лондонског института „Маркит” показао је пад активности у индустријском сектору, а композитни индекс европске берзе у последњих месец дана је у паду око 3,6 одсто, приметио је Горан Николић, сарадник Института за европске студије.

– То указује да се економски пад, који је почео у последња три месеца прошле године и скоро се извесно наставио у првом тромесечју ове, по свему судећи наставља и у другом кварталу. „Кресање” буџета, које спроводи већина чланица еврозоне, чини се да узима свој данак. Јасно је да слаба тражња и пад трговине међу чланицама еврозоне негативно утичу на бруто домаћи производ и запосленост. Разлози за забринутост су и снажне стопе пада производње италијанских, шпанских и грчких компанија – каже Николић и додаје да је почетком маја евро ослабио према долару и јену.

У случају да су оптимисти који најављују економски опоравак у праву, то ће се наравно осетити и у Србији. Поготово што су Италија, Немачка и Грчка наши највећи трговински партнери.

– То ће се најпре осетити у прехрамбеној индустрији, јер је она најдоминантнија. Мада је нама раст цена хране и током кризе ишао на руку. Уколико до опоравка дође, позитивни помаци осетиће се и у области металургије – сматра Николић.

И Владимир Глигоров, сарадник Бечког института за међународне економске студије, сматра да не би требало превише закључивати на основу кракткорочних промена како на тржишту тако и код рејтинг агенција.

– Грчка има дуг пут пред собом, а стање у европској привреди мало зависи од ње, осим наравно када је реч о најгорим исходима. Што се Француске тиче, независно од свих проблема, њој тренутно не прети рецесија, а и стање у јавним финасијама није знатно погоршано. Но, све то још не говори да се кренуло на пут опоравка, како у Француској тако у ЕУ. Нема разлога за славље ни сада, а неће га бити ни у скоријој будућности. Много тога тек треба да се реши – упозорава Глигоров.

Глобални ризици још зависе од евентуалног веома рђавог развоја у Европи, каже и додаје да и опоравак у Америци није претерано убедљив.

– Земље у развоју пролазе боље, мада се у једном броју њих појављују проблеми када је реч о макроекономској стабилности (Кина), али и у привредном расту (Индија). У суштини, ништа се посебно позитивно није променило у глобалном привредном систему да би се могло говорити о трајнијем опоравку. ММФ по природи ствари мора да буде нешто оптимистичнији, јер је то ипак међудржавна организација – сматра Глигоров.

Мала земља као Србија, уколико има шта да прода, не суочава се са великим проблемима код тржишног пласмана, додаје.

– Проблем српске привреде је што нема шта да прода. Потребна су улагања у извозни сектор, а томе највише погодује тренутно ослабљени динар и успорена инфлација. Ако би се то одржало, требало би очекивати повећани интерес за улагање у извозни сектор и то би онда био почетак опоравка заснован на расту извоза – закључује Глигоров.

Владимир Круљ, виши саветник у фирми ,,Креб, Гавин и Андерсон” из Брисела, такође сматра да је још рано говорити о глобалном опоравку.

– Позитивни резултати у расту производње и друштвеног производа у САД, раст кредитног рејтинга Грчке и други знаци благог опоравка и даље су у сенци веома озбиљне кризе у еврозони. Недавно је кредитни рејтинг Шпаније смањен за два степена и ова земља пролази кроз изузетно тежак период, са незапосленошћу од огромних 25 одсто и ризиком да се нађе у сличној ситуацији као и Грчка, али са много већим проблемом. Озбиљне проблеме имају и Италија, Португалија, Ирска и друге земље ЕУ. Треба озбиљно схватити упозорења појединих економиста попут Штиглица или пак великих играча на финансијском тржишту попут Џорџа Сороша, да политика радикалне буџетске штедње, без стимулисања привредног раста, економије еврозоне може гурнути у још већу рецесију – забринут је Круљ.

Треба видети и какве ће резултате у економској сфери донети избори у Грчкој, али и у Француској, додаје. Забрињава и успоравање привредног раста у неким од најдинамичнијих светских економија, попут Кине. У сваком случају, превише је ризика, а премало позитивих показатеља да бисмо могли да говоримо о озбиљнијем позитивном помаку у светској економији, закључује наш саговорник.  

----------------------------------------------

Шанса за извоз хране

Српску економију очекује и даље тешка борба, пре свега у сегменту успостављања буџетске равнотеже. И даље ћемо имати отежане услове за задуживање на међународном тржишту капитала. У наредном периоду требало би искористити позитивна кретања на међународном тржишту када су у питању пољопривредни производи и у том сегменту покушати остварити боље резултате, кроз повећан извоз хране, сматра Круљ.