Минус у буџету двоструко већи

Минус у државној каси у првом тромесечју безмало је удвостручен у односу на план, сазнаје „Политика”. Иако су се државни званичници приликом замрзавања аранжмана са Међународним монетарним фондом зарицали како ће се држати договора и да ће пратити кварталне циљеве кад је реч о буџетском мањку, у пракси се то није догодило. Уместо договорених 26, разлика између прихода и расхода на крају марта била је 48,5 милијарди динара.

Минус је још већи кад се на то додају сви извори финансирања, што је у складу са методологијом ММФ-а. Тада износи 52,7 милијарди динара.

Овакав резултат Фискални савет је већ предвидео када су објављени подаци о фебруарским приходима и расходима из државне касе. Већ у прва два месеца дефицит централне касе достигао је више од 37 милијарди, док је консолидовани (укупни) био око шест милијарди динара мањи. Међутим, то су уједно и последњи подаци о буџету које је Министарство финансија објавило.

У време док је министарка била Диана Драгутиновић уведена је позитивна пракса да се прве недеље у месецу објављују подаци о буџетским приходима и расходима из претходног месеца. У последње време то правило је нарушено, па се са објавом података касни већ два месеца. На то су се недавно пожалили и представници економске струке на промоцији најновијег броја билтена „Макроекономске анализе и трендови”. И без јавно доступних бројева успели су да закључе да су расходи већи од планираних, јер је маса зарада у првом кварталу била реално већа него у истом периоду прошле године за четири одсто. У оквиру тога приметили су и натпросечни раст зарада у јавном сектору за 5,4 одсто. Уколико приходи од пореза на додату вредност, али и остали приливи у каси остану нешто мало већи од просека у прва два месеца, а расходи се не повећају до краја године, постоји опасност, тврде, да минус у буџету буде већи за 42 милијарде динара, оценили су аутори МАТ-а. То значи да ће, на републичком нивоу посматрано, јаз између прихода и расхода уместо 125 бити 167 милијарди динара.

Међутим, подаци за април у које је „Политика” имала увид показују да је само у прва четири месеца минус безмало достигао половину годишњег нивоа. Јер у априлу је разлика између прихода и расхода достигла око 58 милијарди динара, а са свим изворима финансирања она је још већа и достиже 57,5 милијарди динара.

О нетранспарентности буџетског процеса неколико пута је говорио и Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

– Мој начелан став о том питању је познат. Било какви проблеми у приступу информацијама о располагању јавним, буџетским новцем увек су непожељна, забрињавајућа ствар – каже Шабић. – Транспарентност је апсолутно легитиман захтев у демократском друштву из бар два разлога. Први и суштински је то да је пуна прегледност располагања јавним новцем незаменљив механизам контроле власти, ефикасно средство у борби против корупције, злоупотреба, нерационалности. Други је, да је то и формална законска обавеза и према Закону о слободном приступу информацијама и према Упутству за израду и објављивање Информатора о раду државних органа, које је повереник за информације донео на основу закона. Подаци о приходима и расходима су обавезни елементи Информатора о раду. Дакле морали би бити објављивани на интернет презентацијама органа и доступни јавности и без посебних захтева новинара или грађана – подсећа наш саговорник.

Неким посебним законима те обавезе су чак и додатно потенциране, нажалост, без ефекта, додаје. На пример, законима о одређивању максималног броја запослених у локалној и републичкој администрацији предвиђено је да су органи власти дужни да на својим интернет презентацијама сваког месеца објављују податке о броју запослених и ангажованих лица и о износима исплаћеним за њихове плате, зараде и накнаде.

– Уз то је предвиђено да регистар о овим подацима води Министарство финансија и објављује на својој интернет презентацији. Од ступања на снагу тих закона прошло је скоро две и по године, а регистар Министарства финансија никад се није појавио на интернету. Сувишно је да наглашавам да таква пракса мора да престане – закључује Шабић.