Minus u budžetu dvostruko veći

Minus u državnoj kasi u prvom tromesečju bezmalo je udvostručen u odnosu na plan, saznaje „Politika”. Iako su se državni zvaničnici prilikom zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom zaricali kako će se držati dogovora i da će pratiti kvartalne ciljeve kad je reč o budžetskom manjku, u praksi se to nije dogodilo. Umesto dogovorenih 26, razlika između prihoda i rashoda na kraju marta bila je 48,5 milijardi dinara.

Minus je još veći kad se na to dodaju svi izvori finansiranja, što je u skladu sa metodologijom MMF-a. Tada iznosi 52,7 milijardi dinara.

Ovakav rezultat Fiskalni savet je već predvideo kada su objavljeni podaci o februarskim prihodima i rashodima iz državne kase. Već u prva dva meseca deficit centralne kase dostigao je više od 37 milijardi, dok je konsolidovani (ukupni) bio oko šest milijardi dinara manji. Međutim, to su ujedno i poslednji podaci o budžetu koje je Ministarstvo finansija objavilo.

U vreme dok je ministarka bila Diana Dragutinović uvedena je pozitivna praksa da se prve nedelje u mesecu objavljuju podaci o budžetskim prihodima i rashodima iz prethodnog meseca. U poslednje vreme to pravilo je narušeno, pa se sa objavom podataka kasni već dva meseca. Na to su se nedavno požalili i predstavnici ekonomske struke na promociji najnovijeg broja biltena „Makroekonomske analize i trendovi”. I bez javno dostupnih brojeva uspeli su da zaključe da su rashodi veći od planiranih, jer je masa zarada u prvom kvartalu bila realno veća nego u istom periodu prošle godine za četiri odsto. U okviru toga primetili su i natprosečni rast zarada u javnom sektoru za 5,4 odsto. Ukoliko prihodi od poreza na dodatu vrednost, ali i ostali prilivi u kasi ostanu nešto malo veći od proseka u prva dva meseca, a rashodi se ne povećaju do kraja godine, postoji opasnost, tvrde, da minus u budžetu bude veći za 42 milijarde dinara, ocenili su autori MAT-a. To znači da će, na republičkom nivou posmatrano, jaz između prihoda i rashoda umesto 125 biti 167 milijardi dinara.

Međutim, podaci za april u koje je „Politika” imala uvid pokazuju da je samo u prva četiri meseca minus bezmalo dostigao polovinu godišnjeg nivoa. Jer u aprilu je razlika između prihoda i rashoda dostigla oko 58 milijardi dinara, a sa svim izvorima finansiranja ona je još veća i dostiže 57,5 milijardi dinara.

O netransparentnosti budžetskog procesa nekoliko puta je govorio i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

– Moj načelan stav o tom pitanju je poznat. Bilo kakvi problemi u pristupu informacijama o raspolaganju javnim, budžetskim novcem uvek su nepoželjna, zabrinjavajuća stvar – kaže Šabić. – Transparentnost je apsolutno legitiman zahtev u demokratskom društvu iz bar dva razloga. Prvi i suštinski je to da je puna preglednost raspolaganja javnim novcem nezamenljiv mehanizam kontrole vlasti, efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije, zloupotreba, neracionalnosti. Drugi je, da je to i formalna zakonska obaveza i prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i prema Uputstvu za izradu i objavljivanje Informatora o radu državnih organa, koje je poverenik za informacije doneo na osnovu zakona. Podaci o prihodima i rashodima su obavezni elementi Informatora o radu. Dakle morali bi biti objavljivani na internet prezentacijama organa i dostupni javnosti i bez posebnih zahteva novinara ili građana – podseća naš sagovornik.

Nekim posebnim zakonima te obaveze su čak i dodatno potencirane, nažalost, bez efekta, dodaje. Na primer, zakonima o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj i republičkoj administraciji predviđeno je da su organi vlasti dužni da na svojim internet prezentacijama svakog meseca objavljuju podatke o broju zaposlenih i angažovanih lica i o iznosima isplaćenim za njihove plate, zarade i naknade.

– Uz to je predviđeno da registar o ovim podacima vodi Ministarstvo finansija i objavljuje na svojoj internet prezentaciji. Od stupanja na snagu tih zakona prošlo je skoro dve i po godine, a registar Ministarstva finansija nikad se nije pojavio na internetu. Suvišno je da naglašavam da takva praksa mora da prestane – zaključuje Šabić.