ЦИА и "Доктор Живаго"

Унук писца Алексеја Толстоја Иван Толстој, познати књижевни историчар, који ради као новинар радио станице "Слобода" у Прагу, изазвао је сензацију на крају прошле године. Средином децембра он је у московској библиотеци стране књижевности "Рудомино" одржао предавање најављујући своју књигу Опрани роман. Загонетке првог руског издања "Доктора Живаго", чији се излазак очекује ове године, на педесетогодишњицу објављивања Пастернаковог романа.

Том приликом Толстој је изнео тврдње које су имале велики одјек. По њему, прво руско издање романа Доктор Живаго објавила је Америчка обавештајна служба и на тај начин помогла писцу да добије Нобелову награду. Намера америчке стране била је да демонстрира како промене у Совјетском Савезу за време Хрушчова не представљају раскид са стаљинизмом. Успех ове операције означио је прекретницу после које се ЦИА окренула подршци дисидентског покрета и руске незваничне и емигрантске књижевности преко издаваштва на Западу.

Књига с грешком

Толстој на основу својих петнаестогодишњих истраживања тврди да је заплет настао када је у пролеће 1958. године Албер Ками предложио Пастернака за Нобелову награду док још није постојало руско издање романа (био је објављен само превод на италијански). Роман, који је завршен 1955. године, имао је мучну историју односа са цензуром и није добио одобрење за објављивање у Совјетском Савезу. Пастернак је веома држао до свог дела и, после забране у Совјетском Савезу, желео је да оно буде објављено на руском језику у иностранству. По Толстоју, Американци су схватили потенцијал политичког скандала који би роман могао изазвати и одлучили су да га они објаве.

Толстојева реконструкција догађаја подсећа на садржај неког Ле Кареовог романа: пошто од Пастернакове заступнице на Западу Жаклине де Пруајар нису успели да добију ауторизован текст романа, Американци набављају једну од радних верзија намењених преводиоцима (према легенди, преснимљена је из пртљага италијанског издавача Фелтринелија након принудног слетања и двочасовног задржавања лета на Малти). Цео даљи ток операције држан је у најстрожој тајности, тако да ни разни људи који су сарађивали на штампању делова књиге нису знали једни за друге. Књига излази на руском језику таман на време да о њој расправља Одбор за доделу Нобелове награде.

Међутим, пошто се ослањала на нередигован текст, награђена књига је изашла са огромним бројем најразличитијих грешака (више од 600, према Жаклини де Пруајар). Толстој сматра да се у свом истраживању суочава са хладноратовском стварношћу и да лишава историју романа невиности. Итовремено, у различитим интервјуима он понавља да Пастернак није знао за улогу ЦИА, мада, исто тако, оставља простор за сумњу у то. Он засад не открива своје доказе, али наводи да је његово истраживање засновано на проучавању америчких архива, интервјуима с припадницима руске емиграције и учесницима у дешавањима које описује, међу осталима и с бившим оперативцем ЦИА.

Толстојева конструкција се заснива на схватању да је Пастернак Нобелову награду добио за Доктора Живага и да је услов за добијање награде било објављивање романа на руском језику. То становиште изнео је и амерички државни секретар Џ. Ф. Далс у свом иступању после доделе Нобелове награде, истичући да роман није објављен у Совјетском Савезу и да је тамо осуђен. Познато је, међутим, да се Нобелова награда не додељује за појединачно дело, већ за целокупно стваралаштво, па је и Пастернаку награда додељена "за истакнута достигнућа у савременој лирској поезији и на традиционалном пољу велике руске прозе".

Пастернак је био кандидат за Нобелову награду сваке године од 1946. до 1950, као и 1953. и 1957. Када ју је добио 1958. године, то му је била осма кандидатура. Биограф и коментатор дел