CIA i "Doktor Živago"

Unuk pisca Alekseja Tolstoja Ivan Tolstoj, poznati književni istoričar, koji radi kao novinar radio stanice "Sloboda" u Pragu, izazvao je senzaciju na kraju prošle godine. Sredinom decembra on je u moskovskoj biblioteci strane književnosti "Rudomino" održao predavanje najavljujući svoju knjigu Oprani roman. Zagonetke prvog ruskog izdanja "Doktora Živago", čiji se izlazak očekuje ove godine, na pedesetogodišnjicu objavljivanja Pasternakovog romana.

Tom prilikom Tolstoj je izneo tvrdnje koje su imale veliki odjek. Po njemu, prvo rusko izdanje romana Doktor Živago objavila je Američka obaveštajna služba i na taj način pomogla piscu da dobije Nobelovu nagradu. Namera američke strane bila je da demonstrira kako promene u Sovjetskom Savezu za vreme Hruščova ne predstavljaju raskid sa staljinizmom. Uspeh ove operacije označio je prekretnicu posle koje se CIA okrenula podršci disidentskog pokreta i ruske nezvanične i emigrantske književnosti preko izdavaštva na Zapadu.

Knjiga s greškom

Tolstoj na osnovu svojih petnaestogodišnjih istraživanja tvrdi da je zaplet nastao kada je u proleće 1958. godine Alber Kami predložio Pasternaka za Nobelovu nagradu dok još nije postojalo rusko izdanje romana (bio je objavljen samo prevod na italijanski). Roman, koji je završen 1955. godine, imao je mučnu istoriju odnosa sa cenzurom i nije dobio odobrenje za objavljivanje u Sovjetskom Savezu. Pasternak je veoma držao do svog dela i, posle zabrane u Sovjetskom Savezu, želeo je da ono bude objavljeno na ruskom jeziku u inostranstvu. Po Tolstoju, Amerikanci su shvatili potencijal političkog skandala koji bi roman mogao izazvati i odlučili su da ga oni objave.

Tolstojeva rekonstrukcija događaja podseća na sadržaj nekog Le Kareovog romana: pošto od Pasternakove zastupnice na Zapadu Žakline de Pruajar nisu uspeli da dobiju autorizovan tekst romana, Amerikanci nabavljaju jednu od radnih verzija namenjenih prevodiocima (prema legendi, presnimljena je iz prtljaga italijanskog izdavača Feltrinelija nakon prinudnog sletanja i dvočasovnog zadržavanja leta na Malti). Ceo dalji tok operacije držan je u najstrožoj tajnosti, tako da ni razni ljudi koji su sarađivali na štampanju delova knjige nisu znali jedni za druge. Knjiga izlazi na ruskom jeziku taman na vreme da o njoj raspravlja Odbor za dodelu Nobelove nagrade.

Međutim, pošto se oslanjala na neredigovan tekst, nagrađena knjiga je izašla sa ogromnim brojem najrazličitijih grešaka (više od 600, prema Žaklini de Pruajar). Tolstoj smatra da se u svom istraživanju suočava sa hladnoratovskom stvarnošću i da lišava istoriju romana nevinosti. Itovremeno, u različitim intervjuima on ponavlja da Pasternak nije znao za ulogu CIA, mada, isto tako, ostavlja prostor za sumnju u to. On zasad ne otkriva svoje dokaze, ali navodi da je njegovo istraživanje zasnovano na proučavanju američkih arhiva, intervjuima s pripadnicima ruske emigracije i učesnicima u dešavanjima koje opisuje, među ostalima i s bivšim operativcem CIA.

Tolstojeva konstrukcija se zasniva na shvatanju da je Pasternak Nobelovu nagradu dobio za Doktora Živaga i da je uslov za dobijanje nagrade bilo objavljivanje romana na ruskom jeziku. To stanovište izneo je i američki državni sekretar Dž. F. Dals u svom istupanju posle dodele Nobelove nagrade, ističući da roman nije objavljen u Sovjetskom Savezu i da je tamo osuđen. Poznato je, međutim, da se Nobelova nagrada ne dodeljuje za pojedinačno delo, već za celokupno stvaralaštvo, pa je i Pasternaku nagrada dodeljena "za istaknuta dostignuća u savremenoj lirskoj poeziji i na tradicionalnom polju velike ruske proze".

Pasternak je bio kandidat za Nobelovu nagradu svake godine od 1946. do 1950, kao i 1953. i 1957. Kada ju je dobio 1958. godine, to mu je bila osma kandidatura. Biograf i komentator del