Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поново бура на Босфору

Поново бура на Босфору
Истанбул: проблеми са стратешким савезницима са друге стране Атлантика

Специјално за "Политику"
Истанбул, 9. фебруара –  Група посланика, демократа и републиканаца, иницирала је да амерички Конгрес призна геноцид над Јерменима који је од 1915. до 1919. године извршен у Турској. Један од њих, демократа Адам Шиф, члан Представничког дома, тврди да само у овом часу имају подршку најмање 150 колега на Капитол хилу.

На Босфору је то доживљено као разорни земљотрес који је све друге проблеме – курдску побуну и убиство јерменског новинара – на тренутак потиснуо на споредан колосек."Усвајање такве резолуције, макар и необавезујуће, озбиљно би угрозило наше односе", оштро је упозорио шеф турске дипломатије Абдулах Гул. Он је додао готово претећим тоном: то би поткопало заједничку борбу за стабилност у Ираку и могло би да угрози транспорт петролеја преко турске територије до западних купаца...

Министар Гул то није јавно изустио јуче у Вашингтону, али истанбулски листови данас већ спекулишу да би усвајање резолуције довело у питање даљи статус ваздухопловне базе Инџирлик у југоисточној Анадолији, коју САД користе већ педесет година. Она је одиграла значајну улогу у време "хладног рата", затим и првог и другог заливског сукоба, док је сада незаобилазна у снабдевању америчких јединица у Ираку и Авганистану.

После сусрета са државним секретаром Кондолизом Рајс Гул је синоћ – како се данас преноси у Истанбулу – упозорио домаћине да је лопта сада у њиховим рукама: "Надам се да нећете дозволити да америчко- турски односи буду талац овог питања."

Кондолиза Рајс је после те на брзину организоване посете покушала да умири госта: "Турска је наш стратешки савезник, глобални партнер који дели наше вредности."

Локална штампа покушава да докучи шта се дешавало иза спуштених завеса и одгонетне шта се крије између тих штурих и помало куртоазних речи. Бела кућа је наводно обећала да ће учинити све да се та резолуција не нађе на дневном реду Конгреса, што ће рећи да се иницијатива стави ад акта. Билу Клинтону је раније, у сличним приликама, то пошло за руком. А сада? Шта ће се десити у ситуацији када шеф Беле куће Џорџ Буш нема већину ни у Представничком дому ни у Сенату, када је Комитет за спољна питања недавно по други пут глатко блокирао постављење новог америчког амбасадора у Јеревану само зато што унапред није осудио геноцид над Јерменима у Турској?

На мукама се нашао амбасадор САД у Анкари Рос Вилсон. Да би умирио домаћине, упутио је изјаву медијима у којој каже да се "администрација противи тој резолуцији", и да се она неће наћи на дневном реду. Он је дао за право Турцима: Оно што се десило крајем Првог светског рата у Анадолији није био геноцид већ "трагичан догађај".

Сада ће се под притиском Беле куће наћи председник Представничког дома Ненси Пелоси, лидер демократске већине, јер би усвајање тог документа угрозило стратешке интересе земље у осетљивом региону у коме Турска има посебну улогу. Она ће, како се сазнаје, ставити ту резолуцију на дневни ред, уколико је претходно подржи Комитет за спољне односе.

Геноцид над Јерменима у Турској, у коме је наводно страдало милион и по људи, досад је признало петнаестак држава, међу којима Француска, Русија, Канада.

Садашња иницијатива у америчком Конгресу је пала у незгодном тренутку за Турску. Француски парламент је крајем прошле године "ударио" шамар Анкари јер је усвојио закон у коме се прети затвором и за само непризнавање геноцида над Јерменима. Сада, као да се "завера" проширила и на САД. Ако та резолуција прође у Представничком дому, то би, без сумње, отворило пут за покретање тог питања у Уједињеним нацијама, што би за Турску имало немерљиве последице.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.