Кинеска понуда Африци

Пет милијарди америчких кредита и поклона за 12 дана: то је финансијски епилог управо завршене турнеје кинеског председника Ху Ђинтаоа Црном континенту, његове треће посете најсиромашнијем региону света откако је дошао на власт 2003. године.

Лакоћа којом су Ху Ђинтао, пратећа 130-члана државна делегација из Пекинга и елита кинеских банкара "завезали" дугорочне послове у осам држава Црног континента – Камеруну, Либерији, Судану, Замбији, Намибији, Јужноафричкој Републици, Мозамбику и Сејшелима – изазвала је  бурне реакције на глобалној сцени.

Званични Вашингтон не крије "разочараност" што кинески лидер није извршио политички притисак на Судан око кризе у Дарфуру. У највећој афричкој држави Ху Ђинтао није трошио време на политичка убеђивања суданског руководства, већ је уместо тога  понудио изградњу нове председничке палате у Картуму, наставак финансирања хидроелектране Мерове (вредност око 1,8 милијарди долара) – највећег пројекта водопривреде у том делу света, модернизацију рафинерије нафте северно од Картума и 1600 километара дугог нафтовода до луке Порт Судан.  Званични Пекинг је, иначе, недавно потврдио да и данас испоручује "ограничени асортиман оружја Картуму", док не најновије економско приближавање  Пекинга и Картума, игледа, нагнало јуче Бушову администрацију да најави хитну примену економске блокаде свих трансакција америчких комерцијалних банака са нафташким сектором Судана, што је "потез који ће најпре погодити кинеске фирме које још послују преко рачуна у САД " , открива дневник "Судан трибјун".

У бици за дугорочно обезбеђивање афричких концесија за нафту САД и Кина улазе у све оштрију борбу. САД планирају да до 2020. године петину својих потреба за нафтом нафти подмирују увозом са Црног континента. Судан је у овом тренутку четврти кинески снабдевач црним златом (тамо извози 75 одсто своје нафте). Изостанак кинеског политичког притиска на владу у Картуму био је јуче повод за низ америчких лоби група да покрену кампању за бојкот Олимпијских игара које 2008. године треба да се организују у Кини.

Пословно-банкарски десант азијског тигра на Црни континент није узнемирио само америчку администрацију ових дана. Најава Ху Ђинтаоа да ће Кина опростити све што јој дугује група од 33 афричка повериоца, уз најаву да спрема још око три милијарде долара "лаких кредита без политичких предуслова", нагнала је Филипа Мејштата, председника пословично дискретне и изузетно утицајне Европске инвестиционе банке из Луксембурга, да на годишњој конференцији за новинаре у Бриселу затражи хитан састанак са кинеским банкарима око  будућих послова на Црном континенту. "Послове у Африци губимо од кинеских банкара који не послују без постављања одређених широко прихваћених услова", вајкао се Мејштат, не наводећи које је то послове  банка – у власништву ЕУ изгубила у Африци због "другачијег стила пословања" кинеских банкара.

Током управо завршене турнеје по Африци, кинески председник Ху Ђинтао је учинио више стратешких продора на теренима који су до јуче били упоришта америчког, француског, британског, немачког и португалског колонијалног интереса. У Камеруну, бившој зони француског интереса, Ху Ђинтао је уговорио послове у сектору телекомуникација и нафташке индустрије. У Либерији, Ху је био први неафрички лидер који је посетио Хелен Сирлиг Џонсон, председницу Либерије и договорио улагања у инфраструктуру луке Бјукана и нафташке индустрије. У Замбији је отворио кредитну линију од 800 милиона америчких долара, док је у рударском градићу Чамбиши основана прва од будуће четири  кинеске бесцаринске зоне. У Намибији Ху Ђинтао је преговарао о туризму, експлоатацији уранијума и дијаманата, у Јужноафричкој Републици о великом трговинском дебалансу и шанси за извоз јужног воћа у Кину, у Мозамбику о новим путевима, али и о могућој сарадњи Пекинга са другим афричким државама португалског говорног подручја које се иначе налазе у нафтом богатом Гвинејском заливу. На Сејшелима, Ху Ђинтао је подвукао стратешку саобраћајну локацију егзотичног архипелага...

Кина је за Африку могући нововековни искорак из загрљаја модерног "великог брата" у лику САД и остатка западног света, проценио је дневник "Намибијан" из Виндхука.