Kineska ponuda Africi

Pet milijardi američkih kredita i poklona za 12 dana: to je finansijski epilog upravo završene turneje kineskog predsednika Hu Đintaoa Crnom kontinentu, njegove treće posete najsiromašnijem regionu sveta otkako je došao na vlast 2003. godine.

Lakoća kojom su Hu Đintao, prateća 130-člana državna delegacija iz Pekinga i elita kineskih bankara "zavezali" dugoročne poslove u osam država Crnog kontinenta – Kamerunu, Liberiji, Sudanu, Zambiji, Namibiji, Južnoafričkoj Republici, Mozambiku i Sejšelima – izazvala je  burne reakcije na globalnoj sceni.

Zvanični Vašington ne krije "razočaranost" što kineski lider nije izvršio politički pritisak na Sudan oko krize u Darfuru. U najvećoj afričkoj državi Hu Đintao nije trošio vreme na politička ubeđivanja sudanskog rukovodstva, već je umesto toga  ponudio izgradnju nove predsedničke palate u Kartumu, nastavak finansiranja hidroelektrane Merove (vrednost oko 1,8 milijardi dolara) – najvećeg projekta vodoprivrede u tom delu sveta, modernizaciju rafinerije nafte severno od Kartuma i 1600 kilometara dugog naftovoda do luke Port Sudan.  Zvanični Peking je, inače, nedavno potvrdio da i danas isporučuje "ograničeni asortiman oružja Kartumu", dok ne najnovije ekonomsko približavanje  Pekinga i Kartuma, igleda, nagnalo juče Bušovu administraciju da najavi hitnu primenu ekonomske blokade svih transakcija američkih komercijalnih banaka sa naftaškim sektorom Sudana, što je "potez koji će najpre pogoditi kineske firme koje još posluju preko računa u SAD " , otkriva dnevnik "Sudan tribjun".

U bici za dugoročno obezbeđivanje afričkih koncesija za naftu SAD i Kina ulaze u sve oštriju borbu. SAD planiraju da do 2020. godine petinu svojih potreba za naftom nafti podmiruju uvozom sa Crnog kontinenta. Sudan je u ovom trenutku četvrti kineski snabdevač crnim zlatom (tamo izvozi 75 odsto svoje nafte). Izostanak kineskog političkog pritiska na vladu u Kartumu bio je juče povod za niz američkih lobi grupa da pokrenu kampanju za bojkot Olimpijskih igara koje 2008. godine treba da se organizuju u Kini.

Poslovno-bankarski desant azijskog tigra na Crni kontinent nije uznemirio samo američku administraciju ovih dana. Najava Hu Đintaoa da će Kina oprostiti sve što joj duguje grupa od 33 afrička poverioca, uz najavu da sprema još oko tri milijarde dolara "lakih kredita bez političkih preduslova", nagnala je Filipa Mejštata, predsednika poslovično diskretne i izuzetno uticajne Evropske investicione banke iz Luksemburga, da na godišnjoj konferenciji za novinare u Briselu zatraži hitan sastanak sa kineskim bankarima oko  budućih poslova na Crnom kontinentu. "Poslove u Africi gubimo od kineskih bankara koji ne posluju bez postavljanja određenih široko prihvaćenih uslova", vajkao se Mejštat, ne navodeći koje je to poslove  banka – u vlasništvu EU izgubila u Africi zbog "drugačijeg stila poslovanja" kineskih bankara.

Tokom upravo završene turneje po Africi, kineski predsednik Hu Đintao je učinio više strateških prodora na terenima koji su do juče bili uporišta američkog, francuskog, britanskog, nemačkog i portugalskog kolonijalnog interesa. U Kamerunu, bivšoj zoni francuskog interesa, Hu Đintao je ugovorio poslove u sektoru telekomunikacija i naftaške industrije. U Liberiji, Hu je bio prvi neafrički lider koji je posetio Helen Sirlig Džonson, predsednicu Liberije i dogovorio ulaganja u infrastrukturu luke Bjukana i naftaške industrije. U Zambiji je otvorio kreditnu liniju od 800 miliona američkih dolara, dok je u rudarskom gradiću Čambiši osnovana prva od buduće četiri  kineske bescarinske zone. U Namibiji Hu Đintao je pregovarao o turizmu, eksploataciji uranijuma i dijamanata, u Južnoafričkoj Republici o velikom trgovinskom debalansu i šansi za izvoz južnog voća u Kinu, u Mozambiku o novim putevima, ali i o mogućoj saradnji Pekinga sa drugim afričkim državama portugalskog govornog područja koje se inače nalaze u naftom bogatom Gvinejskom zalivu. Na Sejšelima, Hu Đintao je podvukao stratešku saobraćajnu lokaciju egzotičnog arhipelaga...

Kina je za Afriku mogući novovekovni iskorak iz zagrljaja modernog "velikog brata" u liku SAD i ostatka zapadnog sveta, procenio je dnevnik "Namibijan" iz Vindhuka.