Обрачун на Брду храма

На Брду храма у старом граду у Јерусалиму, како се и очекивало, јуче је дошло до жестоког обрачуна између израелских полицајаца и палестинских демонстраната. Шок бомбама, сузавцима и гуменим мецима, густо распоређени и добро опремљени специјалци, како јавља Би-Би-Си, настојали су да растерају и смире масу муслиманских верника озлојеђених због радова у близини џамије Ал Акса. Сви излази били су блокирани и полиција је одмах исекла жице на микрофонима како би спречила даље хушкање коловођа на масовније протесте. Поприште сукоба било је све у нереду, људи су избезумљено трчали около, а неколико десетина демонстраната из забарикадиране џамије бацало је каменице на све стране. Цео метеж у коме је повређено око 17 протестаната и 15 полицајаца трајао је готово читав сат када је полиција, коначно, успела да успостави контролу над светим местом.

Откако су израелске власти, средином недеље, одобриле наставак радова у старом делу града – на путу који води од Зида плача, једног од најсветијих места у јудаизму, до Брда храма, где се налази џамија Ал Акса, трећа по важности у исламу – у Јерусалиму је завладала напета атмосфера..

Притајена нетрпељивост између Јевреја и муслимана букнула је истог часа када је на вековну, оронулу стазу, оштећену у снежној олуји пре три године (и од тада забрањену за Јевреје и туристе) и која се реконструише у нови пешачки мост, стигла екипа стручњака у потрази за археолошки вредним предметима на месту светом за оба народа. Јевреји га зову Брдо храма (или Соломонове штале), муслимани Харам ал шариф (Узвишено светилиште). Први имају свеопшту контролу над њим, док је исламска управа задужена за свакодневне административне послове. 

Упозоравајући да свако ископавање подрива темеље велелепне џамије, палестински лидери и исламске вође поручили су већ првог дана влади Ехуда Олмерта да се "Израел игра ватром", а својим следбеницима "да наставак агресије на Ал Аксу захтева да се сви Палестинци уједине и да се сете да треба да се боре против окупације".

Израелски званичници порицали су све оптужбе уз тврдњу да радови "не доводе у опасност структуру џамије" и да ће све бити брзо завршено, за осам месеци. Јерусалимска полиција је од пре три дана "на иглама", јер је исламски покрет најавио за петак, после молитве, велике демонстрације, па је планирано да на осетљивом месту буде распоређено, по речима портпарола Мајка Розенфелда, око две хиљаде специјалаца – дупло више од уобичајеног броја – спремних да спрече свако насиље.

Прве каменице пале су још у среду ујутро. Мета напада тројице младих Палестинаца, како је полиција потом утврдила, био је један израелски аутобус, а дан касније избио је нови инцидент. Један од вођа исламског покрета у Израелу, шеик Раад Салах, у пратњи шест других активиста, заустављен је на улазу у стари град и није му дозвољено да приђе путу. А на само свето место, од среде, забрањен је сваки улазак немуслиманима, док полиција пропушта само муслимане старије од 45 година који имају израелску личну карту, што је доказ да станују у источном Јерусалиму.

Упозорење појединих израелских левичарских посланика на могуће разорне последице радова на осетљивом месту без претходног договора није имало већи одјек од пуког подсећања на крвави догађај из 1996. године када је Израел отворио тунел испод Брда храма, а Палестинце дигао на ноге. У жестоком сукобу који је тада уследио између разјарених протестаната и владиних трупа погинуло је, према јучерашњем саопштењу "Јуро њуза", 60 Палестинаца и 15 израелских полицајаца.

Четири године касније, у јесен 2000. године, дошло је до нових нереда у источном Јерусалиму. Бивши израелски премијер Аријел Шарон, упркос саветима да то не чини, посетио је Брдо храма. Провокативан потез тадашњег вође опозиције, који је у пратњи неколико хиљада полицајаца обишао светилиште, букнуо је као шибица у други палестински устанак – интифаду, који, како се тврди, још траје.

Од давнина муслимани верују да је са стене на Харам ал шарифу пророк Мухамед, на крилатом коњу, узлетео на небо. Тамо се сада поред џамије Ал Акса (у време крсташа била је и седиште витезова темплара) налази и Омарова џамија, познатија као Купола на стени, која се сматра за једну од икона Јерусалима. И Јевреји сматрају да су на том месту некада била два древна јеврејска храма и да је на стени праотац Аврам хтео "за љубав бога" да жртвује сина Јицака. Муслимани то поричу и тврде да је реч о Исмаилу, а не о Јицаку.

Израел је освојио источни Јерусалим у шестодневном рату 1967. године и касније га анектирао, што, како подсећају медији, међународна заједница никада није признала. То, међутим, нимало не смета Израелу, чија влада тврди да ће тај део светог града бити увек под суверенитетом јеврејске државе. Палестинци, који намеравају да оснују независну државу на читавој Западној обали и појасу Газе, такође рачунају на источни Јерусалим, који ће, кажу једног дана, прогласити за свој главни град.