Хероји без пушке

У Народној библиотеци Србије постављена је изложба под називом „Праведници међу народима из Србије”, представљајући догађаје и личности из раздобља Другог светског рата, који су активним учешћем и ризиковањем живота спасавале од истребљења своје суграђане јеврејског порекла. Ови истакнути појединци су, због свог подвига, одликовани једним од најугледнијих признања у свету, медаљом „Праведник међу народима” и изложба у НБС-у посвећена је управо њиховим подвизима.

– У оквиру нове концепције деловања националне библиотеке, која се огледа у организовању или подржавању значајних програма и пројеката из области културе, образовања, науке и уметности, значајно место заузима и намера најугледније институције културе у земљи да дâ свој допринос афирмацији културе сећања. Потреба да се изнова указује на феномен Другог светског рата у друштву, као и да се активно делује у правцу сензибилизације сваког појединца када је у питању страдање невиних у оружаним сукобима, резултирала је брзим успостављањем сарадње са Меморијалним центром „Јад Вашем“ у Јерусалиму, као и са организацијама јеврејске заједнице у Србији – каже за „Политику” в. д. управника НБС Дејан Ристић.

Изложба је настала на основу књиге „Праведници међу народима из Србије“, чији су аутори проф. др Милан Ристовић, др Милан Кољанин и Милан Фогел, а аутор је председник Јеврејске општине Земун Ненад Фогел, додаје Ристић.

– То је још један важан покушај указивања на све страхоте холокауста. Представљајући истакнуте и храбре појединце који су, ризикујући сопствене животе, спасавали Јевреје током Другог светског рата, ова изложба на специфичан начин сведочи о изузетним догађајима и личностима које су својом хуманошћу обележиле раздобље непојмљивог страдања невиних. НБС ће наставити да континуирано ради на афирмацији културе сећања и своје просторе ставиће на располагање свим институцијама, организацијама и појединцима који својим стваралаштвом и научним резултатима доприносе истинској сензибилизацији друштва. Такав проактивни приступ наишао је на веома позитиван одјек у јавности, што је резултирало великом посетом свим дешавањима у националној библиотеци – напомиње управник Ристић.

Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општина Србије, који је један од организатора изложбе, објашњава да је књига „Праведници међу народима Србије” издата 2010. године уз подршку Ротшилд фондације, то јест Клејмс конференције која се бави захтевима за одштету од Немачке, затим Холандског јеврејског хуманитарног фонда и Секретаријата за културу града Београда.

– Књига може да се набави у Савезу јеврејских општина. Она има неколико делова и комплетан списак праведника, који укључује 128 имена у Србији и још по једну личност из Црне Горе и БиХ. Дат је и упоредни списак спасених Јевреја и њихових спасилаца, праведника. На списку спасених налази се око 140 Јевреја и њихових породица. Дате су личне сторије, односно догађаји спасавања одређених индивидуа и породица Јевреја, од стране њихових суграђана Срба, али и Мађара, Немаца, Хрвата... После Другог светског рата, шездесетих година, на иницијативу Меморијалног музеја Јад Вашем у Јерусалиму, одлучено је да се људима који су спасавали Јевреје током Другог светског рата, додељује као признање медаља „Праведник међу народима”, уз мото, односно цитат из Библије: „Ко спасе један људски живот, спасао је цео свет”. Дешавало се да једну породицу спасава више људи, али и обрнуто, да један човек спасе више особа.

У једном делу књиге Милан Фогел, у поглављу „Хероји без пушке”, износи сторије које су мало романсиране, али потпуно верне истинитим догађајима, о спасавању Јевреја током Другог светског рата, напомиње Фукс. У следећем, историјском, делу, проф. Милан Ристовић говори о Јеврејима у Србији у Другом светском рату. А др Милан Кољанин говори о јеврејској заједници у Србији и југословенској држави од 1918. до 1941. године.

– Нажалост, сем једног праведника, данас више нема преживелих, али и даље има оних који су спасени и који се сада сећају тог периода. Праведници су били подвргнути опасности по живот, под непрестаном претњом хапшења и стрељања. Било их је широм Србије, и у Београду и у мањим местима, на селу... Од укупног броја Јевреја у Србији, њих око 35.000, убијено је 83 одсто, а тек 17 процената их је преживело. А од преживелих, око половине их је емигрирало. Ово су подаци који су дати о стварном спасењу људи, јер су податке давали људи који су спасени. Зато мора да се остави могућност да праведника има и више, али да они који су спасени можда нису преживели рат да би могли да испричају своју причу. Било је и добрих људи који су спасавали некога, али њихов идентитет није познат. Било је доста и таквих случајева – објашњава Рубен Фукс.

----------------------------------------------

НБС незаобилазан центар културе

Дејан Ристић каже да је од почетка ове године до данас, Народна библиотека Србије организовала више десетина различитих програма (предавања, радионица, концерата, стручних скупова...), чиме се у кратком времену наметнула као незаобилазан културни центар и институција која богатством својих колекција и стручним капацитетима даје посебан допринос културном животу главног града и републике.