Повлашћени „Црногорци” под заштитом државе

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Питање двојног држављанства између Црне Горе и Србије поново је у центру пажње црногорске јавности након што је Народна странка (НС) позвала црногорско министарство унутрашњих послова (МУП) да се коначно изјасни о предлогу председника Филипа Вујановића да се председнику НС Предрагу Поповићу врати држављанство Црне Горе. Вујановић је предложио министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу да се Поповићу додели црногорско држављанство које му је одузето након што је обелоданио да је узео и држављанство Србије.

„Оцењујем да се ради о основаној иницијативи будући да је Поповић имао црногорско држављанство које је стекао рођењем у Црној Гори у којој су живели сви његови преци. Поповић је живео и са својом породицом живи у Црној Гори”, написао је Вујановић.

Портпарол НС Славиша Губеринић о тој иницијативи за „Политику” каже да „колико је индикативно ћутање МУП-а поводом овог случаја, још је индикативније да нико од штампаних или писаних медија у Црној Гори до данас није поставио питање министру полиције Брајовићу, зашто се не изјашњава о јавно саопштеном предлогу председника Републике”.

„Колико се то питање тиче НС и лично Поповића, још више се тиче и односа једног важног државног органа према предлогу председника Републике”, каже Губеринић. „Ово је тек трећи предлог Вујановића за доделу држављанства по посебној процедури, на основу које је МУП већ поступао у преко 130 случајева доделе црногорског држављанства страним држављанима.”

Вест да ће Поповић можда поново добити црногорско држављанство – уколико МУП уважи предлог председника – обрадовало је десетине хиљада људи који су га изгубили због ригорозног законодавства о стицању црногорског држављанства. Према сазнањима „Политике”, без пасоша су расељена лица, двојни држављани, чак и особе рођене у Црној Гори које „административном грешком” нису уписане у књигу држављана, као и на хиљаде оних који деценијама живе, раде или имају породице у црногорским градовима.

Рок за „аплицирање” за држављанство, без „исписивања” из држављанства друге државе, прошао је 31. јануара прошле године. Захтев за стицање држављанства поднело је 26.950 особа. Решено је око 20.000 захтева, од чега 16.700 позитивно.

Посланик Социјалистичке народне партије Снежана Јоница, саопштила је да још око 7.000 захтева у процедури чека на решавање.

„Ни десетак хиљада грађана са бирачког списка није аплицирало, јер нису били обавештени, а то је била обавеза државе”, навела је она. „Тражили смо да се рокови продуже, а о проблему сам обавестила и Савет Европе.”

Док Вујановић чека да из МУП-а стигне одговор о повраћају држављанства Поповићу, из НС подсећају да су црногорско држављанство, по „дискреционом” моделу, односно члану 12 Закона о држављанству, добили бивши тајландски премијер Таксин Шинаватра, глумци Милена Дравић и Драган Николић, па Драган Џајић и више спортиста али и „значајан број оних заслужних чија имена не жели да саопшти МУП Црне Горе”.

„Ко су страни држављани који су мимо критеријума добили црногорско држављанство – не зна се. У МУП-у кажу да би се објављивање имена косило са Законом о заштити података”, додаје Јоница. „На то питање увек сам добијала одговоре у бројевима. Има их 121. Председник Скупштине Ранко Кривокапић неће да одговори на посланичко питање. Нешто, ваљда, крију, јер немају покриће.”

Јоници је на то питање одговорио једино председник Вујановић рекавши да је Предраг Поповић тек трећи „страни држављанин” којег је предложио за држављанство.

„Политика” сазнаје да најмање 40.000 људи из Црне Горе има и држављанство Србије, а у мањем броју и других држава.

Страх од прогона уселио се однедавно у породице које имају двојно држављанство али и код педесетак монаха, свештених лица и чланова породица, након што је мера прогона изречена оцу Велибору Џомићу. Пре тога, осморици црквених лица из Пљеваља је власт зимус наложила да напусте Црну Гору, али је, потом, одлука „замрзнута”.