Povlašćeni „Crnogorci” pod zaštitom države

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Pitanje dvojnog državljanstva između Crne Gore i Srbije ponovo je u centru pažnje crnogorske javnosti nakon što je Narodna stranka (NS) pozvala crnogorsko ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da se konačno izjasni o predlogu predsednika Filipa Vujanovića da se predsedniku NS Predragu Popoviću vrati državljanstvo Crne Gore. Vujanović je predložio ministru unutrašnjih poslova Ivanu Brajoviću da se Popoviću dodeli crnogorsko državljanstvo koje mu je oduzeto nakon što je obelodanio da je uzeo i državljanstvo Srbije.

„Ocenjujem da se radi o osnovanoj inicijativi budući da je Popović imao crnogorsko državljanstvo koje je stekao rođenjem u Crnoj Gori u kojoj su živeli svi njegovi preci. Popović je živeo i sa svojom porodicom živi u Crnoj Gori”, napisao je Vujanović.

Portparol NS Slaviša Guberinić o toj inicijativi za „Politiku” kaže da „koliko je indikativno ćutanje MUP-a povodom ovog slučaja, još je indikativnije da niko od štampanih ili pisanih medija u Crnoj Gori do danas nije postavio pitanje ministru policije Brajoviću, zašto se ne izjašnjava o javno saopštenom predlogu predsednika Republike”.

„Koliko se to pitanje tiče NS i lično Popovića, još više se tiče i odnosa jednog važnog državnog organa prema predlogu predsednika Republike”, kaže Guberinić. „Ovo je tek treći predlog Vujanovića za dodelu državljanstva po posebnoj proceduri, na osnovu koje je MUP već postupao u preko 130 slučajeva dodele crnogorskog državljanstva stranim državljanima.”

Vest da će Popović možda ponovo dobiti crnogorsko državljanstvo – ukoliko MUP uvaži predlog predsednika – obradovalo je desetine hiljada ljudi koji su ga izgubili zbog rigoroznog zakonodavstva o sticanju crnogorskog državljanstva. Prema saznanjima „Politike”, bez pasoša su raseljena lica, dvojni državljani, čak i osobe rođene u Crnoj Gori koje „administrativnom greškom” nisu upisane u knjigu državljana, kao i na hiljade onih koji decenijama žive, rade ili imaju porodice u crnogorskim gradovima.

Rok za „apliciranje” za državljanstvo, bez „ispisivanja” iz državljanstva druge države, prošao je 31. januara prošle godine. Zahtev za sticanje državljanstva podnelo je 26.950 osoba. Rešeno je oko 20.000 zahteva, od čega 16.700 pozitivno.

Poslanik Socijalističke narodne partije Snežana Jonica, saopštila je da još oko 7.000 zahteva u proceduri čeka na rešavanje.

„Ni desetak hiljada građana sa biračkog spiska nije apliciralo, jer nisu bili obavešteni, a to je bila obaveza države”, navela je ona. „Tražili smo da se rokovi produže, a o problemu sam obavestila i Savet Evrope.”

Dok Vujanović čeka da iz MUP-a stigne odgovor o povraćaju državljanstva Popoviću, iz NS podsećaju da su crnogorsko državljanstvo, po „diskrecionom” modelu, odnosno članu 12 Zakona o državljanstvu, dobili bivši tajlandski premijer Taksin Šinavatra, glumci Milena Dravić i Dragan Nikolić, pa Dragan Džajić i više sportista ali i „značajan broj onih zaslužnih čija imena ne želi da saopšti MUP Crne Gore”.

„Ko su strani državljani koji su mimo kriterijuma dobili crnogorsko državljanstvo – ne zna se. U MUP-u kažu da bi se objavljivanje imena kosilo sa Zakonom o zaštiti podataka”, dodaje Jonica. „Na to pitanje uvek sam dobijala odgovore u brojevima. Ima ih 121. Predsednik Skupštine Ranko Krivokapić neće da odgovori na poslaničko pitanje. Nešto, valjda, kriju, jer nemaju pokriće.”

Jonici je na to pitanje odgovorio jedino predsednik Vujanović rekavši da je Predrag Popović tek treći „strani državljanin” kojeg je predložio za državljanstvo.

„Politika” saznaje da najmanje 40.000 ljudi iz Crne Gore ima i državljanstvo Srbije, a u manjem broju i drugih država.

Strah od progona uselio se odnedavno u porodice koje imaju dvojno državljanstvo ali i kod pedesetak monaha, sveštenih lica i članova porodica, nakon što je mera progona izrečena ocu Veliboru Džomiću. Pre toga, osmorici crkvenih lica iz Pljevalja je vlast zimus naložila da napuste Crnu Goru, ali je, potom, odluka „zamrznuta”.