Виноград у „кругу двојке”

Скривен у сенкама дорћолских зграда, у дворишту Завода за проучавање културног развитка у Улици Риге од Фере 4, налази се винoград. Ту у централној зони престонице, у самом „кругу двојке”, већ 84 године рађа винова лоза.

Виноград је годинама прекривао коров. Отргао га је пре двадесетак година Петар Деспотовић, агроном у пензији. После неколико еколошких семинара које је похађао у згради завода, приметио је у дворишту запуштен и неорезан чокот. Није много размишљао, чврсто је решио да винограду удахне нови живот.

Данас се од тог грожђа прави неколико врста квалитетног вина – страшенски (руска сорта), молдова (молдавска) и залад ђенђи (мађарска), сланкаменка и мускарт хамбург.

– Затекао сам 1991. године чокот стар неколико десетина година и само сам га напорним радом очувао и развио. Већ после неколико година стари чокот је подарио нове плодове од којих су добијене и прве литре београдског варошког еколошког вина „сингидунум”. Временом је виноград растао и напредовао, а и засађени су нови чокоти различитих врста лозе. Између осталих, пренета је и резница лозе из манастира Увац код Прибоја на Лиму, која се тамо гаји од 1524. године. Сада се бербом добија више од 120 килограма грожђа, које се преточи у 80 литара вина – истиче Петар Деспотовић.

Заслуге за овај виноград припадају једној јеврејској породици која га је засадила 1928. године. Та непозната породица није дуго уживала у плодовима свог рада, јер је страдала у холокаусту.

Данас се виноград налази на „два нивоа”. У дворишту је најстарији чокот сланкаменка, а поред њега су и остале сорте. На спрату терасе Завода испреплетене су стабљике грожђа одакле се прво уклањају ови слатки плодови када почне берба. У подруму здања у Риге од Фере под кључем мирују флаше драгоценог вина старог тридесетак година.

Начини одржавања винограда и прављења вина је еколошки. У борби против биљних болести и штеточина, од априла до августа, три до четири пута се користе препарати који нису отровни ни опасни по здравље.

Осим поштовања строгих еколошких стандарда, редовно се проверава контрола загађености ваздуха, док се узорци земљишта због хемијске анализе шаљу на Пољопривредни факултет. Петар Деспотовић води рачуна и о метеоролошкој ситуацији да би се прецизно знало када је право време за прскање.

– Већ 20 година имам систем праћења биљних болести који се води просечном средњом температуром. Постоји једно правило – вину је лоза мајка, земља отац, а време његова судбина – истиче Деспотовић који вино прави без додавања хемијских средстава.

Вина нису за продају, већ искључиво за личну употребу или за интерне скупове у Заводу за проучавање културног развитка.

Грађани могу ова квалитетна вина са Дорћола да пробају на празнике. Први од њих је Свети Трифун 14. фебруара, Дан виноградара, а следећа прилика је прослава Дан планете Земље 22. априла. Они који су ове датуме пропустили нека се припреме за Светски дан заштите животне средине 5. јуна.