Пацијенти годинама чекају хирурга „на гласу”

Пацијент коме су у фебруару 2005. године лекари Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица” заказали уградњу протезе кука, према тренутном стању са сајта Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), доћи ће на ред за интервенцију 26. јуна 2012. године. Најдрастичнији је случај човека који је добио дијагнозу за операцију још 2004. године, а тек наредне године ће моћи да легне на операциони сто.

И у другим болницама у Србији ситуација није сјајна, јер се пацијентима чини као да се листе чекања уопште не смањују, а нови болесници стално пристижу. У болници у Краљеву, један пацијент мора да чека на операцију кука до априла 2014. године, а у КБЦ „Земун” један болесник ће доћи на ред 30. јуна исте године.

– Када сам дошао на место директора болнице, наследио сам листу чекања од 2004. године и дао сам приоритет томе да се проблем реши. Пре осам месеци кренули смо у акцију уређивања листа чекања и масовно смо позивали пацијенте. Људи који су више година били на листи најчешће су чекали ревизије операција, јер им је после неколико година дотрајала протеза. Сада се за уградњу кука чека седам месеци на интервенцију, а на операцију колена до годину и по дана. Постоји проблем ако сви пацијенти хоће да их оперише хирург који је „на гласу”, па се онда код њега стварају гужве – каже професор др Слободан Славковић, директор института „Бањица”.

Осим листа чекања из области ортопедије, најдуже су оне за операцију катаракте. Због бројних приговора пацијената, ове листе су „прочешљали” уредници сајта „Здравоскоп”, који објашњавају да је тренутно на овим листама 11.330 пацијената.

– Ово је листа без података из установа које их нису доставиле, попут КЦ „Ниш”, ЗЦ „Шабац”, ЗЦ „Параћин”, ЗЦ „Крушевац”... Сумњамо да се број од око 15.000 пацијената који чекају ову операцију од пре пола године није смањио. Лекари су равнодушни када је реч о овом проблему. Пре неколико месеци РФЗО је најављивао да ће покушати да реши проблем дугог чекања на операцију катаракте тако што ће формирати стручну комисију на републичком нивоу која ће понудити решење. До тога није дошло. На операцију катаракте 2.187 пацијената стићи ће тек 2013. године, њих 349 2014, а на листи коју је доставио ЗЦ „Зрењанин”, два пацијената планирана су за 2015. годину. То значи да више од 2.500 пацијената неће дочекати решење свог проблема у току ове године – нагласила је Марковићева.

Наша саговорница каже да се застој на листама чекања прави како би пацијенти били „преусмерени” у приватне клинике, у којима иначе раде или сарађују лекари из државних установа. Она подсећа да операција катаракте на једном оку кошта 1.000 евра, а да ако сваки десети пацијент са листе чекања изгуби стрпљење и обрати се приватном сектору, ту може да се заради три милиона евра.

– Са ортопедијом немамо великих проблема, а када је реч о операцијама катаракте, које чине 80 одсто свих захвата на очном одељењу, наилази се на препреке. Главни проблем је недостатак сочива, јер ми урадимо онолико интервенција колико добијемо сочива. Набавком сочива се искључиво баве РФЗО и Министарство здравља, а ми смо слали више дописа у којима смо објашњавали колико можемо да радимо. Наша установа представља расадник кадрова за ове операције, а наши офталмолози могу да ураде и више од 2.000 захвата годишње. Док је био дозвољен допунски рад, ми смо по цени од око 500 евра радили операције пацијентима који су то желели, па је око 100 људи оперисано – истиче доц. др Александар Милошевић, директор Клиничко-болничког центра „Звездара”, додајући да су умањили листу чекања са 3.100 на 2.100 имена за операцију.

Сања Миросављевић напомиње да је у току ревидирање листа чекања за офталмологију и ортопедију и да ће највероватније у току јуна они изаћи у јавност са подацима о уређеним листама.

– Имаћемо оквирне податке о стварном броју људи који чекају, јер је чињеница да су неки који су на листама већ оперисани. Тада више неће бити „дуплих” пријава, односно случајева да се пацијенти пријаве у неколико болница  – објаснила је Миросављевићева.

Ако је за утеху, треба нагласити да се и у много богатијим земљама чека на одређене интервенције, али за разлику од наше државе, код њих се не дешава препознатљива ситуација у српском здравству: ако пацијент „припреми” коверат – моћи ће и да „прескочи” листу чекања.

Данијела Давидов-Кесар

---------------------------------------

Министарство здравља: Листа није мртво слово на папиру

– Просечна дужина чекања је различита, варира од неколико дана па до неколико година, зависи од врсте процедуре као и капацитета установе за пружање услуга из ових области. Пацијент за кога лекар специјалиста процени да живот није у том тренутку угрожен и да се дијагностичка или терапеутска процедура може обавити касније, ставља се на листу чекања. Треба нагласити и то да ова листа није мртво слово на папиру, већ да се пацијенти на њој померају у зависности од здравственог стања у коме се налазе. Ово стање се утврђује на редовним контролним прегледима, које им лекар закаже на првом прегледу – објашњавају у Министарству здравља.