Pacijenti godinama čekaju hirurga „na glasu”

Pacijent kome su u februaru 2005. godine lekari Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica” zakazali ugradnju proteze kuka, prema trenutnom stanju sa sajta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), doći će na red za intervenciju 26. juna 2012. godine. Najdrastičniji je slučaj čoveka koji je dobio dijagnozu za operaciju još 2004. godine, a tek naredne godine će moći da legne na operacioni sto.

I u drugim bolnicama u Srbiji situacija nije sjajna, jer se pacijentima čini kao da se liste čekanja uopšte ne smanjuju, a novi bolesnici stalno pristižu. U bolnici u Kraljevu, jedan pacijent mora da čeka na operaciju kuka do aprila 2014. godine, a u KBC „Zemun” jedan bolesnik će doći na red 30. juna iste godine.

– Kada sam došao na mesto direktora bolnice, nasledio sam listu čekanja od 2004. godine i dao sam prioritet tome da se problem reši. Pre osam meseci krenuli smo u akciju uređivanja lista čekanja i masovno smo pozivali pacijente. Ljudi koji su više godina bili na listi najčešće su čekali revizije operacija, jer im je posle nekoliko godina dotrajala proteza. Sada se za ugradnju kuka čeka sedam meseci na intervenciju, a na operaciju kolena do godinu i po dana. Postoji problem ako svi pacijenti hoće da ih operiše hirurg koji je „na glasu”, pa se onda kod njega stvaraju gužve – kaže profesor dr Slobodan Slavković, direktor instituta „Banjica”.

Osim lista čekanja iz oblasti ortopedije, najduže su one za operaciju katarakte. Zbog brojnih prigovora pacijenata, ove liste su „pročešljali” urednici sajta „Zdravoskop”, koji objašnjavaju da je trenutno na ovim listama 11.330 pacijenata.

– Ovo je lista bez podataka iz ustanova koje ih nisu dostavile, poput KC „Niš”, ZC „Šabac”, ZC „Paraćin”, ZC „Kruševac”... Sumnjamo da se broj od oko 15.000 pacijenata koji čekaju ovu operaciju od pre pola godine nije smanjio. Lekari su ravnodušni kada je reč o ovom problemu. Pre nekoliko meseci RFZO je najavljivao da će pokušati da reši problem dugog čekanja na operaciju katarakte tako što će formirati stručnu komisiju na republičkom nivou koja će ponuditi rešenje. Do toga nije došlo. Na operaciju katarakte 2.187 pacijenata stići će tek 2013. godine, njih 349 2014, a na listi koju je dostavio ZC „Zrenjanin”, dva pacijenata planirana su za 2015. godinu. To znači da više od 2.500 pacijenata neće dočekati rešenje svog problema u toku ove godine – naglasila je Markovićeva.

Naša sagovornica kaže da se zastoj na listama čekanja pravi kako bi pacijenti bili „preusmereni” u privatne klinike, u kojima inače rade ili sarađuju lekari iz državnih ustanova. Ona podseća da operacija katarakte na jednom oku košta 1.000 evra, a da ako svaki deseti pacijent sa liste čekanja izgubi strpljenje i obrati se privatnom sektoru, tu može da se zaradi tri miliona evra.

– Sa ortopedijom nemamo velikih problema, a kada je reč o operacijama katarakte, koje čine 80 odsto svih zahvata na očnom odeljenju, nailazi se na prepreke. Glavni problem je nedostatak sočiva, jer mi uradimo onoliko intervencija koliko dobijemo sočiva. Nabavkom sočiva se isključivo bave RFZO i Ministarstvo zdravlja, a mi smo slali više dopisa u kojima smo objašnjavali koliko možemo da radimo. Naša ustanova predstavlja rasadnik kadrova za ove operacije, a naši oftalmolozi mogu da urade i više od 2.000 zahvata godišnje. Dok je bio dozvoljen dopunski rad, mi smo po ceni od oko 500 evra radili operacije pacijentima koji su to želeli, pa je oko 100 ljudi operisano – ističe doc. dr Aleksandar Milošević, direktor Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, dodajući da su umanjili listu čekanja sa 3.100 na 2.100 imena za operaciju.

Sanja Mirosavljević napominje da je u toku revidiranje lista čekanja za oftalmologiju i ortopediju i da će najverovatnije u toku juna oni izaći u javnost sa podacima o uređenim listama.

– Imaćemo okvirne podatke o stvarnom broju ljudi koji čekaju, jer je činjenica da su neki koji su na listama već operisani. Tada više neće biti „duplih” prijava, odnosno slučajeva da se pacijenti prijave u nekoliko bolnica  – objasnila je Mirosavljevićeva.

Ako je za utehu, treba naglasiti da se i u mnogo bogatijim zemljama čeka na određene intervencije, ali za razliku od naše države, kod njih se ne dešava prepoznatljiva situacija u srpskom zdravstvu: ako pacijent „pripremi” koverat – moći će i da „preskoči” listu čekanja.

Danijela Davidov-Kesar

---------------------------------------

Ministarstvo zdravlja: Lista nije mrtvo slovo na papiru

– Prosečna dužina čekanja je različita, varira od nekoliko dana pa do nekoliko godina, zavisi od vrste procedure kao i kapaciteta ustanove za pružanje usluga iz ovih oblasti. Pacijent za koga lekar specijalista proceni da život nije u tom trenutku ugrožen i da se dijagnostička ili terapeutska procedura može obaviti kasnije, stavlja se na listu čekanja. Treba naglasiti i to da ova lista nije mrtvo slovo na papiru, već da se pacijenti na njoj pomeraju u zavisnosti od zdravstvenog stanja u kome se nalaze. Ovo stanje se utvrđuje na redovnim kontrolnim pregledima, koje im lekar zakaže na prvom pregledu – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.