Избори 1996. и 2012. не могу се поредити

Наша политичка сцена неће више бити иста због овога што се дешава, наше институције неће више бити исте, оценила је јуче Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност, заложивши се да се случај наводне изборне крађе испита до краја. Она је за Б 92 рекла да треба испитати да ли су оптужбе само лансиране да би се пореметила ситуација и изборно тело довело у заблуду, а ако је то случај, одговорни за то треба да сносе последице. Према њеном мишљењу последице треба да сносе и они који су, ако се то утврди, одговорни за наводну крађу гласова јер „играње изборима значи играње са будућношћу Србије”.

Ово је први пут после демократских промена 2000. године да се покреће тема изборних злоупотреба. Остала је упамћена велика изборна крађа за коју је 1996. године био окривљен режим Слободана Милошевића. Тада је, како подсећају аналитичари, власт оптужила опозицију да је покрала изборе јер је накнадним дотеривањем резултата покушалa да промени изборну вољу грађана који су масовно гласали за опозицију. Овога пута, опозиција оптужује власт да је манипулисала са изборним материјалом.

И Зоран Лучић, из Цесида, и историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба, кажу да се не могу поредити данашња постизборна ситуација и она из 1996. године јер пре 16 година људи нису изашли на улице због изборне крађе него зато што су желели да спрече изборну крађу коју је после избора хтео да направи СПС.

„Ретка је ситуација да у једној ауторитарној држави, каква је била Милошевићева Србија, власт оптужи опозицију да је покрала изборе. На тим изборима који су били одржани 3. новембра, однела је победу коалиција СПС–ЈУЛ–НД. То је била једна од највећих Милошевићевих победа, уз 1990. годину. Међутим, био је двокружни систем избора на локалу. У другом кругу, без обзира на то што је коалиција СПС–ЈУЛ–НД прво добила за четвртину више гласова него коалиција Заједно, у другом кругу су се објединили сви опозициони гласови и коалиција Заједно је однела велику победу. То је било велико изненађење за социјалисте, они то нису очекивали”, подсећа Антић на оно шта се дешавало 1996. године.

Неколико дана касније почели су, како наводи, да пристижу приговори од СПС- ових контролора који су претходно потписали записнике. И наравно, пошто је суд био потпуно потчињен Милошевићу, судови су убрзано почели да поништавају изборе и да заказују трећи круг. Пошто је било очигледно да се то дешава само у случајевима где је опозиција победила, она је врло брзо прогласила своју победу и изашла на улице.

Када је реч о разликама у изборном процесу између 1996. и 2012. године, Лучић каже да су оне огромне. Тада је, објашњава, било савршено јасно да постоји гомила бирачких места на којима је крађа очигледна. Он подсећа на случај албанског места Ђерекаре у изборној јединици Врање у којој је на изборе изашло свих 1.219 уписаних бирача и сви су до једног гласали за коалицију СПС–ЈУЛ–Нова демократија. 

Професор Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија, каже да је заиста слаба тачка нашег изборног процеса недовољна обезбеђеност бирачког материјала чију вредност он пореди са вредношћу коју има новац.

„Гласачки листић у демократији је оно што је монетарна јединица у економији. Међутим, у Србији је слаба тачка чак и у самом закону то што листићи нису на адекватан начин обезбеђени на путу од изборне администрације до бирача и назад. То је врло небрањен терен. Да би листић био употребљив он мора бити практично под челичном бравом, а код нас се он поверава председнику бирачког одбора који нема услове да обезбеди његову пуну сигурност, као што су листићи на небрањеном терену када се заврши гласање. Није случајно што је изборни процес у Француској под надзором Министарства унутрашњих послова који дистрибуирају и чувају изборни материјал”, објашњава Гоати.

Поједини аналитичари су сагласни да није било већих неправилности у току гласања и не искључују могућност да је до неких манипулација дошло касније. 

„Изгледа, да је било некаквог дотеривања, штимовања. Појава листића доводи судство Србије пред једну дилему коју би морало да реши. Неко мора да одговара – или неко из власти ко је крив зато што се појавио тај вишак и што није раније пријављено да је нестао или људи из опозиције који су те листиће, наводно, украли”, сматра Антић, али верује да се ни једно ни друго неће десити.

За Лучића је неспорно да је дошло до крађе изборног материјала. „Пред републичку скупштину су дошли напредњаци и истресли садржај једне вреће са гласачким листићима. И то је важна ствар, то уопште не треба потценити. То јесте кривично дело – крађа изборног материјала. Да ли је било крађе избора или није било крађе избора, то може да се утврди када се утврди ко је украо материјал, како је материјал доспео тамо”, каже он и истиче да се морају до краја извести сви докази јер када се утврди како се дошло до тог материјала знаће се и да ли је тај материјал могао да служи за изборну крађу или не.

Гоати сматра да је до крађе изборног материјала дошло у време када су изборни листићи били „чувани”.

„Из нечега што је низ инцидената неко је покушао да са извесним, врло занимљивим закашњењем, доведе у питање легитимитет читаве изборне процедуре. Ако је нестало више врећа са изборним материјалом онда је то део неког ширег подухвата”оцењује Гоати.

Б. Чпајак

Ј. Церовина