Нема кандидата за председника Скупштине

Конститутивна седница новог сазива Народне скупштине Србије биће одржана наредне недеље, највероватније, у среду. То, међутим, не значи да ће Србија тада добити другог, по функцији, човека у земљи, односно председника парламента, коме је у опису посла да замењује председника Републике, уколико је он спречен. Представници свих странака слажу се да избор председника Скупштине неће ићи ни брзо, ни лако, јер ће, како кажу, ова функција бити део "пакет аранжмана", односно договора о формирању нове владе.

И до сада, у свим скупштинским сазивима од увођења вишестраначја, осим у првом, избор првог човека парламента био је битна тема страначких договора. Разлог за то јесу овлашћења, која он има. И по старом и по новом Уставу, прописано је да председник Народне скупштине замењује председника Србије, када је "председник Републике спречен да обавља дужност, или му мандат престане пре истека времена на које је биран". По новом Уставу ово "замењивање" ограничено је на три месеца, а то је, уједно и рок за расписивање и одржавање председничких избора. Стари Устав није прописивао колико може да траје замењивање председника Републике, па је, на пример, после истека мандата Милану Милутиновићу, Наташа Мићић, тадашњи председник Народне скупштине, постала вршилац дужности председника Србије 30. децембра 2002. године и тај посао радила све до новембра 2003. године, када је распуштена Скупштина.

Колико је место председника парламента важно, види се најбоље на примеру Наташе Мићић. Она је као вршилац дужности председника Србије, била члан тадашњег Врховног савета одбране СЦГ, а њој је запало у дужност да, после убиства премијера Зорана Ђинђића, уведе ванредно стање у држави.

Све и да председник Скупштине никада не буде морао да замењује председника Републике, ова функција је важна због других надлежности које он има. У овом сазиву, на пример, врло често је било притужби на рачун председника Скупштине Предрага Марковића, како се ни са ким не консултује око седница, те да су се на дневном реду знале наћи и тачке о којима није било договора. Од председника Скупштине, коме је у опису посла да се стара о реду на седници, умногоме зависи да ли ће парламент бити "бојиште", или ће радити у, колико-толико, доброј атмосфери.

Ипак, у овом тренутку, у свим странкама су нам рекли, да се још не размишља о кандидатима за функцију председника Скупштине, уз готово идентично образложење – "сад је најважније питање Косова и Метохије, све остало је споредна ствар." Међутим, није потребна нека велика мудрост да би се знало да ће, уколико, буде договора да владу формирају ДС, ДСС, Г17 плус, место председника парламента припасти ДСС-у, уколико ДС добије премијерско место и обрнуто.

Како сада нема ни наговештаја за договор о влади, на избор председника парламента, без обзира на то за кад буде заказана конститутивна седница, мораће да се сачека. Колико? То нико не зна, а ни Устав, ни Пословник о раду не прописују рок у коме мора да буде изабран председник Скупштине. Устав каже да је рок за конституисање новог парламента 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора, а конституисан је потврђивањем мандата две трећине посланика. До избора председника седници председава најстарији посланик, а ко ће то бити зависи од тога коме ће странке поверити мандате. У овом тренутку, шансе имају, пре свих, Борка Вучић (СПС) и Драгољуб Мићуновић (ДС). Мићуновић ће, сасвим сигурно, бити посланик, а социјалисти су "близу тога да повере мандат Борки Вучић". Неко од њих двоје биће председавајући, а колико дуго ће председавати зависи од међустраначких договора о формирању нове владе.

-----------------------------------------------------------

Неидентификована четворка

Најзанимљивији и најдужи избор председника парламента догодио се 1994. године. Тада је за председника изабран социјалиста Драган Томић, после неколико понављања гласања, и примењен је први и једни пут систем "контролисаног тајног гласања". Сви председници посланичких клубова поделили су гласачке листиће својим посланицима, који су их пред њима попуњавали. Онда су сви тадашњи опозиционари једни друге преконтролисали, да би на крају, ипак, био изабран Томић захваљујући гласовима четири опозициона посланика, чија имена званично никада нису откривена. Касније је оптужена Нова демократија, с обзиром на то да је њених шест посланика ушло у коалицију са СПС-ом, али то никада није доказано. Томић је био председник у два сазива и на тој функцији остао од 1994. до петооктобарских промена 2000. године. И овај садашњи сазив није лако добио председника, па је најстарији посланик, Велимир Симоновић (ДСС), председавао од 27. јануара до 4. фебруара 2004. године. Разлог томе било је непостојање договора око формирања нове владе. Чак је, 4. фебруара за председника изабран Драган Маршићанин (ДСС) и то, како је званично речено, само на ограничен рок, до постизања договора о влади. Влада је изабрана 3. марта, Маршићанин је постао министар, поднео оставку на место председника парламента, а на ту дужност је изабран Предраг Марковић, као кандидат Г17 плус.

-----------------------------------------------------------

Председници и тужбе

Већина досадашњих председника парламента, није завршила мандат без неке тужбе. Драгана Томића је, на пример, опозиција тужила због изјава у којима је опозиционаре назвао "фашистичким фалангама". Наташу Мићић, између осталих, тужио је Томислав Николић, јер му је, како је објашњавао, креативним тумачењем Пословника, практично одузела посланички мандат, пошто га је искључила са седнице на три месеца, а казна је рачуната тако да је он остао ван парламента више од шест месеци, сачекавши распуштање Скупштине. Предрага Марковића тужила је, између осталих, Демократска странка, због "противзаконитог одузимања посланичких мандата Весни Лалић и Совранију Чоњагићу."