Путинова „корпа” Обами

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Да ли Владимир Путин, у свом трећем председничком мандату, жели да „ресетује” већ „ресетоване” односе између Русије и САД? Ако се пође од тога да руска спољна политика много више од америчке користи сигнале и симболе за пренос својих порука, онда је један такав пакет, управо примљен у Вашингтону, протумачен као потврда извесних „сметњи на везама између Беле куће и Кремља”.

Ово је преовлађујући закључак спољнополитичких експерата поводом Путинове одлуке да не учествује на самиту Г-8 у Кемп Дејвиду, недалеко од Вашингтона, као предигри за самит НАТО-а који се овог месеца одржава у Чикагу.

Према првобитном плану, тамо је требало да се одрже оба састанка на врху, али је Барак Обама мањи пребацио ближе престоници управо због Путина, како не би био у сенци великог скупа западног војног савеза. Отуда је одлука новоинаугурисаног руског председника, образложена потребом да буде у Москви „због заузетости формирањем владе” предмет детаљних анализа и многих тумачења.

Медији цитирају овдашње и руске „кремљологе” који нуде два објашњења ове одлуке. Једно је да је Путин остао у Москви из унутрашњих, а друго из спољнополитичких разлога. Ово друго подразумева да „корпа” Обами није изнуђена, него да је део нове стратегије шефа Русије према САД.

Према првој школи мишљења, образложење о презаузетости због формирања владе не држи воду, јер је то пре свега посао њеног мандатара Дмитрија Медведева, који ће сада у Кемп Дејвиду заступати Русију. Путин састав кабинета додуше коначно аминује и проглашава, али то, према овим тумачењима, ни у ком случају није главни разлог да руски председник избегне свој први сусрет са америчким колегом у својој новој-старој улози.

Према другом објашњењу, Путин је заиста морао да остане у Москви, али због унутрашњих разлога друге врсте. Московски дописник „Кришчијен сајенс монитора” с тим у вези указује на околности у којима је Путних започео свој нови мандат, демонстрације против њега без преседана на дан његове инаугурације у Москви, праћене жестоким сукобима учесника протеста са полицијом, због чега је морао да остане код куће и лично надгледа развој ситуације.

У исто време, истински је заузет расподелом места у кабинету, јер је то од кључне важности за његову политичку моћ. Путин, према овом тумачењу, има улогу посредника у борби за превласт кључних група моћи које га подржавају. Места у влади се сматрају гарантованим приступом богатству, па није свеједно ко контролише те токове новца. Због тога слање Медведева у Вашингтон у време кад се формира влада боље од било чега другог показује колика је мера његове власти у односу на Путина.

Уверљивије међутим изгледају тумачења по којима је Путинов недолазак на самит Г-8 сигнал великог заокрета у руској спољној политици у његовом трећем мандату.

По овом објашњењу, на почетку Обаминог председниковања „ресетовани” америчко-руски односи ударили су у зид неслагања око америчке ракетне одбране у Европи, због чега Путину сада, подједнако из унутрашњих и спољних разлога, више одговара „полухладноратовско” стање односа са Америком, оно које је постојало за време осам година председника Џорџа Буђа млађег.

„Чињеница да је Путин одбио Г-8 у вези је са његовим личним неповерењем у САД и тиме он можда шаље сигнал да би Кремљ више волео Мита Ромнија у Белој кући”, цитира „Монитор” Дмитрија Суслова, експерта из угледног московског Савета за спољну и одбрамбену политику. „Прескакање самита у последњем моменту сугерира да ми нисмо спремни да односе са САД наставимо на нивоу на које их је подигао Медведев. То је уједно и порука да би за нас било боље да председник постане Ромни и да Русија буде третирана као ’геополитички ривал’”.

Чак ако није стратешки заокрет, Путинов недолазак у Кемп Дејвид аналитичари доживљавају као израз његовог незадовољства америчком политиком према Русији.

С тим у вези указује се на неколико чињеница. Прва је да је Обами требало неколико дана да упути званичну честитку Путину. Друга је оштра критика Стејт департмента поступака полиције према демонстрантима у Москви током протеста због инаугурације председника.

Трећи и можда главни разлог Путиновог незадовољства јесте нацрт закона у конгресној процедури који настоји да питање људских права у Русији поново стави у центар билатералних односа. Тај закон, коме се Обамина влада противи, али не успева да га блокира, предвиђа ускраћивање виза и блокаду рачуна у америчким банкама оним руским функционерима за које се констатује да учествују у злоупотребама власти и корупцији.

На ширем плану, према објашњењу Дмитрија Симеса, америчког „кремљолога” руског порекла из Центра за националне интересе, Путинов ужи круг је закључио да Русије није имала много користи од Обамине политике „ресетовања” и сада жели да покаже да ће се тон у односима променити.

„Мислим да је сигнал који Путин жели да пошаље Америци то да Русија више неће чинити унилатералне уступке, већ да ће односи бити засновани на балансу стратешких интереса”, цитира Ројтерс Дмитрија Тенина, директора московског Карнеги центра.

Обама и Путин су, како је саопштила Бела кућа, разговарали телефоном и сагласили се да наставе „ресетоване” односе. Али Бела кућа је другим поводом, у понедељак, саопштила да Обама неће учествовати на самиту АПЕК-а (Азијско пацифички економски форум) у Русији у новембру, што практично значи да ове године неће бити руско-америчког самита ни у Вашингтону ни у Москви. Два лидера ће се, међутим, већ у јуну срести у Мексику, где се окупљају лидери Г-20.