Putinova „korpa” Obami

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Da li Vladimir Putin, u svom trećem predsedničkom mandatu, želi da „resetuje” već „resetovane” odnose između Rusije i SAD? Ako se pođe od toga da ruska spoljna politika mnogo više od američke koristi signale i simbole za prenos svojih poruka, onda je jedan takav paket, upravo primljen u Vašingtonu, protumačen kao potvrda izvesnih „smetnji na vezama između Bele kuće i Kremlja”.

Ovo je preovlađujući zaključak spoljnopolitičkih eksperata povodom Putinove odluke da ne učestvuje na samitu G-8 u Kemp Dejvidu, nedaleko od Vašingtona, kao predigri za samit NATO-a koji se ovog meseca održava u Čikagu.

Prema prvobitnom planu, tamo je trebalo da se održe oba sastanka na vrhu, ali je Barak Obama manji prebacio bliže prestonici upravo zbog Putina, kako ne bi bio u senci velikog skupa zapadnog vojnog saveza. Otuda je odluka novoinaugurisanog ruskog predsednika, obrazložena potrebom da bude u Moskvi „zbog zauzetosti formiranjem vlade” predmet detaljnih analiza i mnogih tumačenja.

Mediji citiraju ovdašnje i ruske „kremljologe” koji nude dva objašnjenja ove odluke. Jedno je da je Putin ostao u Moskvi iz unutrašnjih, a drugo iz spoljnopolitičkih razloga. Ovo drugo podrazumeva da „korpa” Obami nije iznuđena, nego da je deo nove strategije šefa Rusije prema SAD.

Prema prvoj školi mišljenja, obrazloženje o prezauzetosti zbog formiranja vlade ne drži vodu, jer je to pre svega posao njenog mandatara Dmitrija Medvedeva, koji će sada u Kemp Dejvidu zastupati Rusiju. Putin sastav kabineta doduše konačno aminuje i proglašava, ali to, prema ovim tumačenjima, ni u kom slučaju nije glavni razlog da ruski predsednik izbegne svoj prvi susret sa američkim kolegom u svojoj novoj-staroj ulozi.

Prema drugom objašnjenju, Putin je zaista morao da ostane u Moskvi, ali zbog unutrašnjih razloga druge vrste. Moskovski dopisnik „Kriščijen sajens monitora” s tim u vezi ukazuje na okolnosti u kojima je Putnih započeo svoj novi mandat, demonstracije protiv njega bez presedana na dan njegove inauguracije u Moskvi, praćene žestokim sukobima učesnika protesta sa policijom, zbog čega je morao da ostane kod kuće i lično nadgleda razvoj situacije.

U isto vreme, istinski je zauzet raspodelom mesta u kabinetu, jer je to od ključne važnosti za njegovu političku moć. Putin, prema ovom tumačenju, ima ulogu posrednika u borbi za prevlast ključnih grupa moći koje ga podržavaju. Mesta u vladi se smatraju garantovanim pristupom bogatstvu, pa nije svejedno ko kontroliše te tokove novca. Zbog toga slanje Medvedeva u Vašington u vreme kad se formira vlada bolje od bilo čega drugog pokazuje kolika je mera njegove vlasti u odnosu na Putina.

Uverljivije međutim izgledaju tumačenja po kojima je Putinov nedolazak na samit G-8 signal velikog zaokreta u ruskoj spoljnoj politici u njegovom trećem mandatu.

Po ovom objašnjenju, na početku Obaminog predsednikovanja „resetovani” američko-ruski odnosi udarili su u zid neslaganja oko američke raketne odbrane u Evropi, zbog čega Putinu sada, podjednako iz unutrašnjih i spoljnih razloga, više odgovara „poluhladnoratovsko” stanje odnosa sa Amerikom, ono koje je postojalo za vreme osam godina predsednika Džordža Buđa mlađeg.

„Činjenica da je Putin odbio G-8 u vezi je sa njegovim ličnim nepoverenjem u SAD i time on možda šalje signal da bi Kremlj više voleo Mita Romnija u Beloj kući”, citira „Monitor” Dmitrija Suslova, eksperta iz uglednog moskovskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku. „Preskakanje samita u poslednjem momentu sugerira da mi nismo spremni da odnose sa SAD nastavimo na nivou na koje ih je podigao Medvedev. To je ujedno i poruka da bi za nas bilo bolje da predsednik postane Romni i da Rusija bude tretirana kao ’geopolitički rival’”.

Čak ako nije strateški zaokret, Putinov nedolazak u Kemp Dejvid analitičari doživljavaju kao izraz njegovog nezadovoljstva američkom politikom prema Rusiji.

S tim u vezi ukazuje se na nekoliko činjenica. Prva je da je Obami trebalo nekoliko dana da uputi zvaničnu čestitku Putinu. Druga je oštra kritika Stejt departmenta postupaka policije prema demonstrantima u Moskvi tokom protesta zbog inauguracije predsednika.

Treći i možda glavni razlog Putinovog nezadovoljstva jeste nacrt zakona u kongresnoj proceduri koji nastoji da pitanje ljudskih prava u Rusiji ponovo stavi u centar bilateralnih odnosa. Taj zakon, kome se Obamina vlada protivi, ali ne uspeva da ga blokira, predviđa uskraćivanje viza i blokadu računa u američkim bankama onim ruskim funkcionerima za koje se konstatuje da učestvuju u zloupotrebama vlasti i korupciji.

Na širem planu, prema objašnjenju Dmitrija Simesa, američkog „kremljologa” ruskog porekla iz Centra za nacionalne interese, Putinov uži krug je zaključio da Rusije nije imala mnogo koristi od Obamine politike „resetovanja” i sada želi da pokaže da će se ton u odnosima promeniti.

„Mislim da je signal koji Putin želi da pošalje Americi to da Rusija više neće činiti unilateralne ustupke, već da će odnosi biti zasnovani na balansu strateških interesa”, citira Rojters Dmitrija Tenina, direktora moskovskog Karnegi centra.

Obama i Putin su, kako je saopštila Bela kuća, razgovarali telefonom i saglasili se da nastave „resetovane” odnose. Ali Bela kuća je drugim povodom, u ponedeljak, saopštila da Obama neće učestvovati na samitu APEK-a (Azijsko pacifički ekonomski forum) u Rusiji u novembru, što praktično znači da ove godine neće biti rusko-američkog samita ni u Vašingtonu ni u Moskvi. Dva lidera će se, međutim, već u junu sresti u Meksiku, gde se okupljaju lideri G-20.