Супарници а пријатељи

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, фебруара – Знате ли шта је било најважније на прошлонедељном великом финалу америчког фудбала, пита возач јединог путника, по леденом времену, у минибусу који превози станаре велике зграде до станице метроа, вашингтонског предграђа Френдшип Хајтс.
Саговорник му набраја атрактивне поене, пасове, захвате па и шоу у полувремену…

– Нисте погодили, оцењује шофер. Спектакл на терену у Мајамију вам је одвукао пажњу с главне чињенице, која је "више од игре": да су први пут у историји финала тог спорта, оба тима предводили тренери црнци – добацује раздрагано човек за воланом.

Није једини припадник те расе који слави повесни преокрет на челу моћних спортских екипа. Пао је још један бастион дискриминације истичу и друштвени аналитичари других боја коже.

Тони и Лови

Јунаци "преврата" су тамнопути Тони Данџи (51) и Лови Смит (49). Први је вођа победничког тима из Индијанополиса а други лидер поражених из Чикага. Али, већ се на крају утакмице видело да то нису њихове најважније карактеристике, иако се подразумевало различито расположење. Победник је пришао пораженом и загрлио га, а затим се, у поступку без овдашњег преседана, заједно с њим сликао уз пехар "Супербоула", како се назива "дерби над дербијима".

Обојица су изјавили да су поносни што су убележени у антологију пробоја црнаца у још један монопол белаца, у овом случају протегнут на четири деценије, од старта "Супербоула" 1967. Пробој је далекосежнији од баланса: црнци чине две трећине играча а само једну петину тренера у Националној фудбалској лиги (НФЛ) – израчунао је специјалиста Си-Ен-Ена.

Промена је ипак брза. Подстакнута је тек правилима издејствованим залагањем Дена Рунија (75), белог власника тима из Питсбурга, која су 2002. прописала да на конкурсима за тренере мора да буде бар један кандидат расне мањине. "Ловијев и мој успех су резултат процеса који људима пружа прилику да се истакну", каже у осврту на тај скорашњи пропис Тони, додатно поносан што је и први црнац тренер који је освојио врхунски трофеј НФЛ. Њихов узлет је и плод развоја покрета за грађанска права, додају хроничари.

Спортски меч се, тако, испоставио као прворазредна друштвена, расна, премијера. Као потврда да је црнцима сада доступан још један врхунски положај који им је донедавно био недосежан.

То достигнуће добија на значају јер долази у време оживљавања пораста овдашњег зазора према свакојаким мањинама – од сексуалних до имигрантских. Оживео је и Кју клукс клан, злогласни покрет упамћен по прогону црнаца, управо је упозорио "Кришчен сајенс монитор".

Распламсала се и полемика око политичара Барака Обаме. Брзо стасава као претендент за председничке изборе, али је као крупно покренуто питање да ли је Америка спремна да Белу кућу повери црнцу, макар био и "крајње харизматичан" као што је тај сенатор из Илиноиса.

Све то је садржано у процени ширег значаја првог дербија америчког фудбала с црначким тренерима. Двојица спортско-расних славодобитника су, међутим, и симболи алтернативне и продуктивне интимне и професионале сторије, која повремено надмашује достигнућа националне историје.

Они су, наиме, и ретки изданци још ређег процеса у коме професија ствара пријатељство које се одржи и кад прерасте у ривалство. Данџи је, подсећа се, Смиту дао прву велику пословну прилику, обучио га тренерском занату у коме је овај израстао до његовог главног супарника. У прошлонедељном финалу, учитељ је победио ученика али је њихов однос остао изнад резултата меча у коме је неко морао да изгуби.

Њихово пријатељство је јаче од конкуренције – констатују познаваоци. Цементирано је професионализмом, сродним погледима на личне обавезе које другима распаљују навијачке и друге страсти – сугерисао је "Њујорк тајмс".

Нова филозофија игре

Као тренери обојица су унели нову филозофију у амерички фудбал (сасвим различит од игре коју ми тако зовемо, а сличнији рагбију уз јаку заштитну опрему), каже специјалиста тог листа. И Данџи и Смит подстичу "позитивну енергију" која одудара од "културе страха" на којој се дуго заснивао приступ стратешких вођа извршиоцима задака на терену.

Улогу тренера реализују, прецизира се, више као учитељи него као генерали. С више подучавања него захтева за беспоговорном послушношћу.

Успех им је тим далекосежнији, иако и још упадљивије усамљен. Достигли су професионални врх, приредили врхунску спортску представу да би је онда надмашили друштвено-расним дометом. Мимо тога, а можда поврх свега, уједно су охрабрили милионе других да испробају још неискушени, упоредни размах супарништва и пријатељства. Такав спој, додуше, делује као нешто незамисливо у ономе како већина доживљава реалност. Али, до пре неки дан је таква реалност одбацивала и помисао да ће предводници дербија у једној од овде најважнијих игара уопште, бити неко као што су Тони Данџи и Лови Смит.