Рафал на све нас

У селу Добросин, општина Бујановац, прошле ноћи, рафалном паљбом, изрешетан је полицијски пункт.

Неколико сати раније, у другом крају Србије, у Борчи, нервозни гост, избачен из кафића, испалио је више десетина хитаца у правцу људи и аутомобила, наневши тешке повреде једној особи, а лакше двема. Оштећено је осам паркираних возила, док је један метак завршио у прозору стана наспрам разулареног нишанџије.

Нападач на полицијски пункт на југу Србије још није познат. Напад на полицајце је, иначе, напад на државу.

Осумњичени из Борче је, срећом, ухапшен. Реч је о грађанину већ осуђиваном за разбојништва, крађе.... Претресом његовог стана пронађени су и ручне бомбе, оквири за „калашњиков”…

Нападач у Новом Саду је пре неколико вечери у пицерији „Александар” изрешетао „хеклером” бизнисмена познатог полицији.

Вратимо ли се мало уназад, на паркингу је пре две недеље, испред тржног центра у Новом Београду, са више метака убијен члан познате криминалне групе…

МУП Србије је пре три године у Центру за рециклажу у Железнику уништио 17.000 комада лаког оружја, највећим делом заплењеног у акцијама полиције. Говорећи тада о важности ове акције, министар полиције је потврдиода се највећи број криминалних дела чини оружјем у илегалном поседу и нагласио да то подразумева да што мање таквог оружја буде на улицама Србије, јер ће тиме грађани бити безбеднији.

Дачић је том приликом оценио да би требало поново да се организује, као пре неколико година, нова акција добровољне и некажњиве предаје илегалног наоружања. Он је тада навео да ни сами грађани често не знају шта са њим да раде, па га бацају по парковима и у контејнере. Као одбачене, нађене су тада „зоље”, гранате, пушкомитраљези…

Да се полиција прилично успешно бори и пресеца канале кријумчарења оружја, доказују и недавна хапшења код Краљева, Сремске Митровице, на граничним прелазима… Чак и у рутинским саобраћајним контролама, у возилима се пронађе бомба, магнум…

Дакле, шта чинити, да не гинемо као зечеви? Ургентно би и корисно било да што пре, нови сазив скупштине, донесе закон који забрањује поседовање оружја, и одруби дугогодишње казне за кршење те забране. И да изузетке сведе на мали број оних који морају да га носе не би ли штитили имовину грађана.

Законске санкције, за држање нелегалног оружја (од шест месеци до три године затвора) и за ношење (две до дванаест година) могу да изгледају благе или оштре, али судска пракса показује да је кажњавање таквих починилаца најчешће само васпитно а не ригорозно.

Претпоставља се да грађани Србије имају око милион комада оружја, од чега је добар удео аутоматског, оног што у жаргону зову „дуга цев”. Једино се зна да тај број, нажалост, расте. Превелика количина оружја које грађани нелегално поседују, доводи до тога да недвосмислено, имамо све већи број међусобних и све трагичнијих обрачуна.

Забранимо то, законом и казнама!