Штедња, Европа и Авганистан

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Председник Барак Обама је овог викенда домаћин два самита: данас ће у председничком одмаралишту Кемп Дејвид, војној бази 100 километара северозападно од Вашингтона, прво угостити колеге из форума Г-8, а у недељу и понедељак у „свом” граду, Чикагу, дочекује шефове држава или влада 28 чланица НАТО-а и 22 партнера западне војне алијансе.

Оба скупа имају сличан дневни ред, с тим што је самит у Кемп Дејвиду „интимнији”. Више него главни повод, публицитет му је обезбедио недолазак тек (по трећи пут) устоличеног руског председника Владимира Путина, са образложењем да је заузет формирањем руске владе. Пошто је као своју замену на самит послао председника те владе Дмитрија Медведева, ово објашњење се пореди са оним „боли ме глава” и тумачи као „корпа” Обами.

Главне теме и Г-8 и НАТО-а могу се описати у три речи „штедња, Европа и Авганистан”. Оне садрже тренутно главне преокупације Запада: дилему да ли се из економске кризе (америчка економија не успева да изађе из фазе анемичног раста и високе незапослености, ЕУ је на ивици рецесије и опхрвана дужничком кризом у еврозони) може изаћи само уз помоћ „стезања каиша”, односно фискалне строгости и како привести крају досад најдужу војну интервенцију САД и НАТО-а.

Поводом скупа у Кемп Дејвиду овде се могу прочитати и оцене да је тај форум превазиђен и да је од њега много важнији постао Г-20, пошто окупља и лидере данас веома важних економија као што су Кина, Индија, Бразил, Јужна Кореја, Аустралија и Турска. Мајкл Фромен, заменик шефа Обаминог Савета за националну безбедност, тим поводом међутим тврди да је међусобна „блискост” припадника овог клуба „корисна за ношење са широким спектром међународних проблема”.

Од тих проблема, овога пута ће доминирати европски, с тим што два лидера која су тек крочила на међународну сцену, нови француски председник Франсоа Оланд и италијански „технички” премијер Марио Монти, тек треба да се „зближе” са домаћином и осталима.

У фокусу ће бити фискално ванредно стање у ЕУ, а пре свега фискална и политичка драма Грчке. Занимљиво је да ће у том контексту Обама бити само домаћин, али далеко од улоге главног фактора у решавању европских проблема, за које кључ у рукама има председница владе главне европске економије Ангела Меркел.

У Чикагу ће главна тема бити Авганистан, односно америчко убеђивање скептичних савезника да у годишњим трошковима послератног издржавања те земље (после 2014), од четири милијарде долара, учествују бар са трећином.

Изгледи да се у недељу и понедељак за то обезбеди брзи пристанак нису баш велики, с обзиром на то да је досад једино Велика Британија обећала да ће њен допринос бити 110 милиона. Сем тога, део изборне платформе новог француског председника било је обећање да ће својих 3.400 војника повући знатно брже него што то одговара Вашингтону.

Међу темама ће бити и финансирање ракетне одбране у Европи, америчког пројекта који се, уместо процењених 200 милиона долара у моменту кад га је обелоданио Обамин претходник Џорџ Буш, сада мери милијардама. У већини земаља ЕУ пак, фискалне принуде за резултат имају да се најпре смањују војни трошкови, што повећава већ упадљиву неравнотежу у војним издацима у оквиру НАТО-а: док САД за војни буџет издвајају четири одсто БНП-а, просек ЕУ мањи је од два одсто.

Због свега овога, највероватнији исход је само „улепшавање фасаде”: алијанса ће поново декларативно истаћи своје јединство које међутим неће успети да сакрије суштинска размимоилажења.

Од самита НАТО-а међутим најопипљивију корист извући ће Чикаго, коме је улогу домаћина поклонио управо Обама, излазећи у сусрет свом пријатељу и некадашњем најближем сараднику, бившем шефу свог кабинета Раму Емануелу, који је тамо већ годину дана градоначелник. Пошто ће самит у Чикаго довести око 18.000 гостију: делегата, посматрача и новинара, очекује се да ће локална економија од тога бити „добра” за око 130 милиона, при чему ће трошкове поднети други: 36 милиона су обезбедили донатори, а 19 милиона иде на рачун федералне владе.

Град ће међутим мукотрпно остварити поменути профит: тамо се већ окупљају уобичајени непозвани учесници оваквих скупова: антиглобалисти и анархисти, овога пута појачани и „окупаторима Волстрита”, који ово сматрају приликом да оживе свој покрет против економских неједнакости.

Разуме се, у граду је ванредно безбедносно стање. Као ново оружје у борби против демонстраната, ако постану насилни, најављен је „звучни топ” који производи буку неподношљиву људским ушима, а разматра се и могућност искључивања предајника мобилне телефоније, за шта овде постоје законске могућности, како би се спречило да вође демонстраната координирају своје акције.