Сабор неће разматрати позив папи да дође у Ниш

Католички верници у Србији желели би да следеће године виде папу Бенедикта Шеснаестог у Нишу на прослави 1700 година од доношења Миланског едикта, а писмо поздрава упутиће му и са сутрашњег првог скупа породица београдске надбискупије.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар рекао је јуче на конференцији за новинаре да, у вези са евентуалним позивом или непозивањем папе, Србија мора да размисли како гледа на Католичку цркву у Србији, која има 400.000 верника, и какав однос жели да гради са њом.

„Уколико Србија не жели да прими светог оца следеће године, верници из Србије ходочастиће у Рим и тамо га видети”, изјавио је Хочевар.

Могућности, међутим, да ће папа Бенедикт Шеснаести доћи на прославу у Нишу веома су мале. Портпарол Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, владика бачки Иринеј каже да највише црквено тело, чије је заседање у току, неће разматрати могућност да позове папу на прославу великог хришћанског јубилеја.

– Већ су разматрана питања око Миланског едикта и донете су одговарајуће саборске одлуке. Надбискуп Хочевар и његова заједница то што желе могу и да саопште, а ако српска црква добије неки конкретан сигнал из Рима на ту тему, размотрићемо. До сада, међутим, то није био случај – рекао је владика бачки Иринеј.

Средином априла, представник за штампу Свете столице Федерико Ломбарди, изјавио је да папа не планира пут у Србију 2013. године, иако је у контактима са српском Патријаршијом евентуална могућност помињана, та размишљања нису конкретизована.

О могућности доласка папе у Ниш недавно су говорили и надбискуп Хочевар и владика захумско-херцеговачки Григорије гостујући на Радију Слободна Европа. Надбискуп Хочевар рекао је тада да сматра да је већ касно да се папи упути позив да дође у Ниш, али и да су католички верници у Србији таоци и да су с правом повређени што не могу да сусретну свог поглавара, док је владика Григорије навео да би требало позвати папу у Ниш и да је „увек добро да дођу такви људи као што је римски папа и да нас посете”. Сабор СПЦ је на претходном заседању у мају прошле године, донео одлуку да на прославу 1700 година од доношења Миланског едикта буду позвани поглавари православних помесних цркава и високе делегације осталих хришћанских цркава.

На редовној седници Сабора, од почетка заседања разматра се извештај о раду Светог архијерејског Синода, а како је јуче у Патријаршији новинарима објаснио владика бачки Иринеј, на појединим важним местима извештаја праве се паузе и води се жива дискусија.

– Извесно је да ће на основу тих дискусија бити донете одговарајуће одлуке, мада ће неке бити и одложене за наредна заседања – рекао је владика бачки.

Архијереји ће данашњи дан посветити Храму Светог Саве. У девет часова биће служена саборна литургија у храму на Врачару на којој ће бити канонизовани Свети мученици момишићки и после које ће бити служен парастос ктиторима и добротворима Храма. После богослужења, биће одржана седница централног тела СПЦ за довршетак радова на Храму Светог Саве.

----------------------------------------------

МПЦ: Српска црква подржава криминалце и хајдуке

Канонски непризната Македонска православна црква реаговала је јуче на саопштење Светог архијерејског сабора у којем се осуђује прогон охридског архиепископа Јована (Вранишковског) наводима да СПЦ „подржава криминалце и хајдуке”. Митрополит канонски непризнате македонске цркве Тимотеј додао је да се то коси са сваком вером. „Послали смо и ове године писмо СПЦ за наставак разговора у циљу решавања дугогодишњег проблема. Пружили смо руку, али од нас не зависи да ли ће је друга страна прихватити”, изјавио је за лист „Ново дело” представник за штампу МПЦ, додајући да су они спремни да прихвате посредовање Руске православне цркве, али и других православних помесних цркава у преговорима са СПЦ.

Архиепископу Јовану (Вранишковском) Основни суд у Велесу потврдио је 11. маја казну од две и по године затвора, а процес који се против њега водио у саборском саопштењу за јавност назван је „квазисудским процесом стаљинистичког типа” уз истицање да је такво гоњење признатог високог представника православне цркве јединствен пример у Европи. Поглавар Православне охридске архиепископије Јован једини је од представника МПЦ накнадно прихватио „Нишки споразум” у време док је био митрополит повардарски, због чега га је МПЦ рашчинила. Тај документ пре десет година, тачније 17. маја 2002. године, потписали су представници СПЦ, садашњи патријарх Иринеј, тада владика нишки, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и врањски Пахомије, док су са стране МПЦ потписе на њега ставили митрополити дебарско-кичевски Тимотеј, аустралијски Петар и струмички Наум. Споразум, који није усвојен у Скопљу упркос потписима представника македонске цркве, има 17 тачака и предвиђа најширу црквену аутономију за епархије у Македонији, између осталог и самостално изабраног поглавара, који би носио титулу архиепископа охридског и митрополита скопског. Њега би устоличавао српски патријарх, док би аутономна црква сама бирала епископе. У „Нишком споразуму” за МПЦ је било спорно питање самосталности и имена цркве: они желе већу аутономију, односно аутокефалију, као и да задрже назив Македонска православна црква.