Нема посла за мистрију

Краљево – Није важна цена, него нико и не пита… Тако нам је у једној реченици искусни грађевинац Вујица Ковачевић, власник грађевинске фирме „Винг“, објаснио садашњу ситуацију у овој области у Краљеву.– Ми имамо неколико станова – наставио је Ковачевић – у згради на ибарском кеју. То је центар града, а у тој зони цена квадрата је пала испод осамсто евра. Тако онај ко гради нема готово никакву зараду, али је невоља још већа што је потражња станова потпуно стала и сада нема ни помисли да неко „на темељу“ купује стан, па грађевинци и када би кренули у градњу морају огроман новац да „заробе“ чекајући купце. По свему судећи, ситуација није боља ни у другим градовима, ево моја фирма је недавно конкурисала у Младеновцу за посао од двадесет милиона динара, на који су се јавила 32 потенцијална извођача – тврди Ковачевић.

Пре четири-пет година овакву беспослицу грађевинске оперативе у Краљеву нико није очекивао. Тешко је подношљива и због овдашње традиције у грађевинарству, јер овде је деценијама постојало предузеће „Каблар“, које је саградило пола града и још више диљем старе Југославије. После пропасти те фирме настало је десетак мањих, приватних. У ту област, колико до јуче, уплитали су се као предузимачи чак и они који са овом професијом немају никакве везе. Јер, градња је цветала и било је зараде, па се истовремено градило на петнаестак градилишта у такозваној ужој градској зони. Стога се овде у том послу нашло око хиљаду људи, а оних директно упућених на грађевину, како би се рекло „са мистријом и на скелама“, око пет, шест стотина.

И, сада прети беспослица, страхује се од „пропасти“ ове грађевинске сезоне. – Што се тиче доласка до папира, локације то је сада далеко лакше и брже, али би неким мерама потенцијалне купце требало стимулисати. Ту би град морао да предузме неке кораке водећи рачуна да својим ангажовањем не створи привилегије и бројним приватницима супротстави нелојалну конкуренцију – каже архитекта Мирко Миладиновић, руководилац сектора за урбанизам у градској дирекцији за грађевинарство.

На овом подручју постоје могућности да град, зарад јефтине градње, јефтиних станова и подстицаја купаца обезбеди инфраструктуру, рецимо на Берановцу или да се настави давно започета градња две стотине станова, како се тада говорило, за младе брачне парове и кадрове на Ратарском имању. Тамо су темељи за две, три стамбене зграде већ годинама у води и баруштини, па је та локација у народу названа „Мркоњића бара“.

Највише наде краљевачки грађевинари, ипак, полажу у обнову старе радничке колоније која се простире дуж Доситејеве улице, за коју је град од европских банака затражио кредит од 18 милиона евра и од републичких органа за то добио подршку. Према плановима, тамо би требало да се гради осам стамбених зграда, односно око 600 станова и један пословни центар. Било би ту посла током предстојећег лета за све овдашње грађевинске фирме, али до сада је одлуку о кредитној подршци од осам милиона евра донела само Централна европска банка. Но, чека се и кредит од Европске инвестиционе банке, у износу од десет милиона евра кредита.

М. Дугалић