Nema posla za mistriju

Kraljevo – Nije važna cena, nego niko i ne pita… Tako nam je u jednoj rečenici iskusni građevinac Vujica Kovačević, vlasnik građevinske firme „Ving“, objasnio sadašnju situaciju u ovoj oblasti u Kraljevu.– Mi imamo nekoliko stanova – nastavio je Kovačević – u zgradi na ibarskom keju. To je centar grada, a u toj zoni cena kvadrata je pala ispod osamsto evra. Tako onaj ko gradi nema gotovo nikakvu zaradu, ali je nevolja još veća što je potražnja stanova potpuno stala i sada nema ni pomisli da neko „na temelju“ kupuje stan, pa građevinci i kada bi krenuli u gradnju moraju ogroman novac da „zarobe“ čekajući kupce. Po svemu sudeći, situacija nije bolja ni u drugim gradovima, evo moja firma je nedavno konkurisala u Mladenovcu za posao od dvadeset miliona dinara, na koji su se javila 32 potencijalna izvođača – tvrdi Kovačević.

Pre četiri-pet godina ovakvu besposlicu građevinske operative u Kraljevu niko nije očekivao. Teško je podnošljiva i zbog ovdašnje tradicije u građevinarstvu, jer ovde je decenijama postojalo preduzeće „Kablar“, koje je sagradilo pola grada i još više diljem stare Jugoslavije. Posle propasti te firme nastalo je desetak manjih, privatnih. U tu oblast, koliko do juče, uplitali su se kao preduzimači čak i oni koji sa ovom profesijom nemaju nikakve veze. Jer, gradnja je cvetala i bilo je zarade, pa se istovremeno gradilo na petnaestak gradilišta u takozvanoj užoj gradskoj zoni. Stoga se ovde u tom poslu našlo oko hiljadu ljudi, a onih direktno upućenih na građevinu, kako bi se reklo „sa mistrijom i na skelama“, oko pet, šest stotina.

I, sada preti besposlica, strahuje se od „propasti“ ove građevinske sezone. – Što se tiče dolaska do papira, lokacije to je sada daleko lakše i brže, ali bi nekim merama potencijalne kupce trebalo stimulisati. Tu bi grad morao da preduzme neke korake vodeći računa da svojim angažovanjem ne stvori privilegije i brojnim privatnicima suprotstavi nelojalnu konkurenciju – kaže arhitekta Mirko Miladinović, rukovodilac sektora za urbanizam u gradskoj direkciji za građevinarstvo.

Na ovom području postoje mogućnosti da grad, zarad jeftine gradnje, jeftinih stanova i podsticaja kupaca obezbedi infrastrukturu, recimo na Beranovcu ili da se nastavi davno započeta gradnja dve stotine stanova, kako se tada govorilo, za mlade bračne parove i kadrove na Ratarskom imanju. Tamo su temelji za dve, tri stambene zgrade već godinama u vodi i baruštini, pa je ta lokacija u narodu nazvana „Mrkonjića bara“.

Najviše nade kraljevački građevinari, ipak, polažu u obnovu stare radničke kolonije koja se prostire duž Dositejeve ulice, za koju je grad od evropskih banaka zatražio kredit od 18 miliona evra i od republičkih organa za to dobio podršku. Prema planovima, tamo bi trebalo da se gradi osam stambenih zgrada, odnosno oko 600 stanova i jedan poslovni centar. Bilo bi tu posla tokom predstojećeg leta za sve ovdašnje građevinske firme, ali do sada je odluku o kreditnoj podršci od osam miliona evra donela samo Centralna evropska banka. No, čeka se i kredit od Evropske investicione banke, u iznosu od deset miliona evra kredita.

M. Dugalić