Пола Јеврејин, пола Србин

Када вам је неко близак и на удаљености, или кад на то није приморан, ако у његовом широкогрудом срцу има места и за друге народе осим свог, онда је реч о истинском пријатељу!

Топлије и прецизније речи од ових о 86-годишњем Ариеу Ливнеу, рођеном Новосађанину из Јерусалима, вишегодишњем функционеру Јеврејске агенције у Израелу, које су на недавној свечаности изговорили министар за дијаспору Војислав Вукчевић и бивша амбасадорка у Тел Авиву Кринка Видаковић, на најбољи начин одсликавају љубав коју је овај симпатични и крепки човек демонстрирао према Србији. Стога му је том приликом и уручена посебна захвалница "за заслуге на продубљивању и учвршћивању пријатељских односа између српског и јеврејског народа, као и за допринос међусобном поштовању и сарадњи између Србије и Израела".

– Осећам да сам пола Јеврејин, а пола Србин – одговорио је кратко Ливне јерусалимском патријарху једном приликом на питање коме припада, откривајући откуд његово ангажовање у време највећих српских невоља упркос чињеници да је још пре пола века напустио отаџбину и преселио се у Израел.

Арие Ливне је деценијама радио на јачању спона јеврејске дијаспоре и матичног Израела, активирао све своје контакте и везе, пријатеље и сараднике широм света, посебно у Америци, лобирајући за своју "српску половину" у време санкција, ратова, косовске кризе, бомбардовања...

– Ми Јевреји дуго, дуго, памтимо пријатеље, иако се у појединим историјским моментима то увек не види, нема сумње шта Јевреји стварно осећају према српском народу. На свет гледам кроз Други светски рат и они који су ми тада били пријатељи и данас су. Податак да јеврејски народ више од 500 година живи овде са Србима као братским народом обавезује – отвореног срца говори Ливне, амбасадор добре воље.

Један уобичајени разговор са јеврејским пријатељем из Новог Сада у београдском хотелу "Москва" после рата успорио је његов одлазак из Југославије за Израел. Због нечега што је тада изрекао, а оцењено је као доказ о шпијунажи, осуђен је као политички кривац на десет година затвора. Пресуду му је изрекло тројно веће у коме је млади капетан као председник формално неопходну двојицу покупио на ходнику Војног суда. Тако је бивши хомољски партизан и мобилисани рудар у Бору одлежао седам година, продужавајући свој боравак у затвору отвореним прихватањем резолуције Информбироа.

– Намеравао сам да одем без обзира на своје политичке погледе који су се слагали са тадашњим политичким режимом у Југославији. Отац ми је једини остао у животу од целе породице и он је већ био у Израелу, као и сви моји пријатељи. Сматрао сам својом дужношћу да и ја у том периоду учествујем у борби јеврејског народа за своју државу – објашњава наш саговорник.

Позив једне групе из Србије да ступи у контакт и преговара са генералом Клајном, док је овај био главнокомандујући у источној Славонији, прекинуо је "замрзнуте односе" између Ливнеа и његове српске отаџбине скоро 40 година касније. Данас је овај бивши директор Информативног одељења Јеврејске агенције и од своје 14. године члан ционистичког покрета, о чему сведочи и препознатљива шестокрака звезда на реверу, близак сарадник и саветник премијера Републике Српске Милорада Додика.

– Непрекидно сам на релацији Бањалука – Јерусалим, заљубио сам се у РС, Бањалука личи на Нови Сад. Тамо живи диван народ, имам и драгог пријатеља Додика. Моја супруга оцењује то као психолошки проблем, будући да немам сина него ћерку. То ми можда продужава живот – вели, додајући да у његовим годинама кад се човек ујутру пробуди и ништа га не боли значи да је – мртав.

Искусни Ливне говори и о највећој муци која данас оптерећује Србију.

– Живимо у свету где мале земље немају шта много да траже. Ако свака мала мањина буде тражила сопствену државу од великих држава неће остати ништа. Срби имају једну одличну особину, јер сматрају да свет зна да су они у праву и не требају ништа да чине. Отцепљивање Косова се можда не може спречити, али се може не признати, па можда се једног дана то промени. Јевреји су чекали две хиљаде година да створе своју државу – каже Ливне и констатује да су Срби одувек били савезници Америке, спасавали њихове пилоте, били у сваком погледу познатији од Албанаца, али се то ништа није користило, а сада је касно...