Све већи изгледи за руски вето

Брисел – Русија је јасно ставила до знања да ће ставити вето на сваку резолуцију Савета безбедности УН која предлаже независност Косова без сагласности Србије и додала да ће подржати конфедерацију између Београда и Приштине уместо да помаже у ублажавању сепаратистичке напетости на западном Балкану и шире, наводи се на сајту "ЕУ Обзервера", независне онлајн новинске агенције која пружа најбоље актуелне информације о Европској унији.

"Ако је реч о договореном решењу, Русија му се неће противити. Али ако је то наметнуто решење, Русија ће му се успротивити", изјавио је ових дана руски амбасадор у ЕУ Владимир Чизов за "ЕУ Обзервер". "Русија можда неће бити задовољна ни са договореним решењем због његовог утицаја на друге делове света".

"Уколико се дође до решења на основу договора који се заснива на нечему другачијем од независности, онда ће Косово представљати позитиван преседан – тешко је спекулисати, можда лабава конфедерација, савез или нешто друго", додао је. "Али ако решење засновано на независности буде наметнуто, онда ће оно представљати негативан преседан".

Поприште етничких чарки

Ови коментари уследили су пошто је изасланик УН Марти Ахтисари прошле недеље представио свој нацрт плана за будућност Косова на основу кога регион под управом УН креће путем државности, док преговори између Београда – који је осудио план – и Приштине треба да се одрже 21. фебруара у Бечу.

О питању Косова коначна одлука у наредних неколико месеци биће донета новом резолуцијом Савета безбедности УН, са Русијом и Кином које имају право вета на нивоу УН и осталим силама са правом вета – САД, Великом Британијом и Француском које се у великој мери залажу за то да Приштина добије независност коју толико жели.

Уништено етничким сукобима од пре само осам година, Косово је и даље поприште чарки између етничке српске мањине и већинских етничких Албанаца у ситуацији која прети да Европу врати у најмрачнији период њене скорије историје и изазове таласање на спорним територијама широм света.

"Свидело се то нама или не, Косово ће бити преседан за остале", рекао је Чизов и нагласио да би ефекат "концентричног круга" могао да доведе до будућих захтева за независност енклава етничких Албанаца у српској Прешевској долини, деловима Македоније и Црне Горе, као и заједнице Срба у Босни.

"Ако погледате даље, народ у Придњестровљу (Молдавија), Јужној Осетији (Грузија), Абхазији (Грузија), Нагорно-Карабаху (Азербејџан), да и не помињем Северни Кипар... рећи ће да има много више разлога од Косова да тражи независност", наставио је амбасадор.

"Шта је са Квебеком? Ако погледате на другу страну планете, шта је са Тајваном? Ово се тиче другог члана сталног Савета безбедности – Кине", рекао је додавши да у Москви данас "не постоји осећај неизбежности" по питању косовске независности. "Ахтисаријеви предлози... могу да се промене."

Србији нуде шећерлему

Руски амбасадор такође је критиковао претерано усмеравање пажње ЕУ и САД на осетљивост косовских Албанаца и безбедност међународних мировњака, напомињући да Запад занемарује права српске националне мањине – што се у ЕУ доводи у везу са крвавим репресивним акцијама Слободана Милошевића против етничких Албанаца 1998.

"Не можете рачунати на решење које од једне стране захтева тежак избор, док другој даје лак", рекао је Чизов. "Сви се плаше да се косовски Албанци не разљуте и постану ирационални, а нико не говори о томе шта би Срби могли да ураде."

"Суочимо се са чињеницом: Резолуција УН 1244, на основу које су тренутно уређени односи између Србије и Косова, примењује се само делимично, и то само они делови који иду у корист косовских Албанаца", објаснио је наводећи да су УН дале мандат да контингент од 999 српских војника чува српска света места на Косову "који се никада није остварио".

ЕУ тражи начине да умири Србију. У међувремену, министри иностраних послова ЕУ, који се данас састају у Бриселу, разговараће о могућности да поново почну преговори са Србијом о уласку у ЕУ, упркос томе што Београд не испуњава обавезе које има према Хашком трибуналу, који захтева да овом суду буде предат генерал Ратко Младић који је у бекству.

Главни тужилац УН Карла дел Понте захтевала је од ЕУ да не почиње преговоре са Београдом све док Младић не буде у затвору, што је у складу са оним што заговара Холандија на нивоу ЕУ. Међутим, све већи број држава ЕУ залаже се за то да Србији пружи шећерлему, не би ли побољшале шансе за прихватање Ахтисаријевог плана.

"Ми нећемо безусловно прихватити њен савет", изјавио је за "ЕУ Обзервер" један дипломата ЕУ, пре преиспитивања мишљења Карле дел Понте, рекавши да је она склона "променама расположења" и да је "можда превише усредсређена на Младића".