Sve veći izgledi za ruski veto

Brisel – Rusija je jasno stavila do znanja da će staviti veto na svaku rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja predlaže nezavisnost Kosova bez saglasnosti Srbije i dodala da će podržati konfederaciju između Beograda i Prištine umesto da pomaže u ublažavanju separatističke napetosti na zapadnom Balkanu i šire, navodi se na sajtu "EU Obzervera", nezavisne onlajn novinske agencije koja pruža najbolje aktuelne informacije o Evropskoj uniji.

"Ako je reč o dogovorenom rešenju, Rusija mu se neće protiviti. Ali ako je to nametnuto rešenje, Rusija će mu se usprotiviti", izjavio je ovih dana ruski ambasador u EU Vladimir Čizov za "EU Obzerver". "Rusija možda neće biti zadovoljna ni sa dogovorenim rešenjem zbog njegovog uticaja na druge delove sveta".

"Ukoliko se dođe do rešenja na osnovu dogovora koji se zasniva na nečemu drugačijem od nezavisnosti, onda će Kosovo predstavljati pozitivan presedan – teško je spekulisati, možda labava konfederacija, savez ili nešto drugo", dodao je. "Ali ako rešenje zasnovano na nezavisnosti bude nametnuto, onda će ono predstavljati negativan presedan".

Poprište etničkih čarki

Ovi komentari usledili su pošto je izaslanik UN Marti Ahtisari prošle nedelje predstavio svoj nacrt plana za budućnost Kosova na osnovu koga region pod upravom UN kreće putem državnosti, dok pregovori između Beograda – koji je osudio plan – i Prištine treba da se održe 21. februara u Beču.

O pitanju Kosova konačna odluka u narednih nekoliko meseci biće doneta novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, sa Rusijom i Kinom koje imaju pravo veta na nivou UN i ostalim silama sa pravom veta – SAD, Velikom Britanijom i Francuskom koje se u velikoj meri zalažu za to da Priština dobije nezavisnost koju toliko želi.

Uništeno etničkim sukobima od pre samo osam godina, Kosovo je i dalje poprište čarki između etničke srpske manjine i većinskih etničkih Albanaca u situaciji koja preti da Evropu vrati u najmračniji period njene skorije istorije i izazove talasanje na spornim teritorijama širom sveta.

"Svidelo se to nama ili ne, Kosovo će biti presedan za ostale", rekao je Čizov i naglasio da bi efekat "koncentričnog kruga" mogao da dovede do budućih zahteva za nezavisnost enklava etničkih Albanaca u srpskoj Preševskoj dolini, delovima Makedonije i Crne Gore, kao i zajednice Srba u Bosni.

"Ako pogledate dalje, narod u Pridnjestrovlju (Moldavija), Južnoj Osetiji (Gruzija), Abhaziji (Gruzija), Nagorno-Karabahu (Azerbejdžan), da i ne pominjem Severni Kipar... reći će da ima mnogo više razloga od Kosova da traži nezavisnost", nastavio je ambasador.

"Šta je sa Kvebekom? Ako pogledate na drugu stranu planete, šta je sa Tajvanom? Ovo se tiče drugog člana stalnog Saveta bezbednosti – Kine", rekao je dodavši da u Moskvi danas "ne postoji osećaj neizbežnosti" po pitanju kosovske nezavisnosti. "Ahtisarijevi predlozi... mogu da se promene."

Srbiji nude šećerlemu

Ruski ambasador takođe je kritikovao preterano usmeravanje pažnje EU i SAD na osetljivost kosovskih Albanaca i bezbednost međunarodnih mirovnjaka, napominjući da Zapad zanemaruje prava srpske nacionalne manjine – što se u EU dovodi u vezu sa krvavim represivnim akcijama Slobodana Miloševića protiv etničkih Albanaca 1998.

"Ne možete računati na rešenje koje od jedne strane zahteva težak izbor, dok drugoj daje lak", rekao je Čizov. "Svi se plaše da se kosovski Albanci ne razljute i postanu iracionalni, a niko ne govori o tome šta bi Srbi mogli da urade."

"Suočimo se sa činjenicom: Rezolucija UN 1244, na osnovu koje su trenutno uređeni odnosi između Srbije i Kosova, primenjuje se samo delimično, i to samo oni delovi koji idu u korist kosovskih Albanaca", objasnio je navodeći da su UN dale mandat da kontingent od 999 srpskih vojnika čuva srpska sveta mesta na Kosovu "koji se nikada nije ostvario".

EU traži načine da umiri Srbiju. U međuvremenu, ministri inostranih poslova EU, koji se danas sastaju u Briselu, razgovaraće o mogućnosti da ponovo počnu pregovori sa Srbijom o ulasku u EU, uprkos tome što Beograd ne ispunjava obaveze koje ima prema Haškom tribunalu, koji zahteva da ovom sudu bude predat general Ratko Mladić koji je u bekstvu.

Glavni tužilac UN Karla del Ponte zahtevala je od EU da ne počinje pregovore sa Beogradom sve dok Mladić ne bude u zatvoru, što je u skladu sa onim što zagovara Holandija na nivou EU. Međutim, sve veći broj država EU zalaže se za to da Srbiji pruži šećerlemu, ne bi li poboljšale šanse za prihvatanje Ahtisarijevog plana.

"Mi nećemo bezuslovno prihvatiti njen savet", izjavio je za "EU Obzerver" jedan diplomata EU, pre preispitivanja mišljenja Karle del Ponte, rekavši da je ona sklona "promenama raspoloženja" i da je "možda previše usredsređena na Mladića".