Више од рото-папира

Специјално за „Политику“

Брисел – Два пута у једној седмици белгијски дневник „Соар“ освануо је као тема на сопственој насловној страни. Оба пута с добрим разлогом, мада сасвим различитим поводима.

Први пут као део интригантног уметничког догађаја. Други пут као успешан актер у медијској сфери.

Француски сликар Марк Аш био је вођен угледом бриселског листа на француском језику кад је за нову верзију свог концептуалног дела изабрао баш „Соар“ – иако су му позиве упутили римска „Република“, мадридски „Паис“, лондонски „Тајмс“ и„Њујорк тајмс“

Носећа идеја Ашовог пројекта јесте противљење цензури и глас за слободу штампе. Зато је отварање изложбе „Осветлимо Соар“ 3. маја у Бриселу повезао са два значајна датума: Дан слободе штампе и 125. годишњица овог листа.

Шта је смислио Марк Аш? У сали чувеног Бозара, Палате лепих уметности коју је пројектовао славни Виктор Хорта, поређао је пакете новина увезане у канапе, онако како излазе из штампарије, спремне за дистрибуцију. Осветлио их је мноштвом малих лампи.

На подлози од бамбуса (хемијски необрађеног, што је симболична подршка заштити човекове околине) налази се десет хиљада примерака „Соара“, све у свему 30 кубних метара рото-папира.

Мада снопови светлости омогућавају читање, поента изложбе су канапи који спутавају писану реч, поруку, информацију, и наводе на мисао о ослобађању и неспутаном ширењу вести. О потреби да штампа, и медији уопште, слободно и без ограничења извештавају о стању ствари у свету.

Управо је „Соар“, у другом примеру о којем је овде реч, показао да се у том свету данас мора радити мултимедијално.

На дан другог круга председничких избора у Француској, веб-сајт овог листа имао је рекордних 1,6 милиона посетилаца. Прва вест о победи Франсоа Оланда објављена је у 18.46 (ембарго у Француској био је до 20.00) и тада је уследила експлозија на свим каналима којима је „Соар“ комуницирао с јавношћу.

Велико интересовање за вести о изборима у суседству, показано у првом кругу, навело је редакцију да се за завршницу добро припреми. Успостављена је техничка инфраструктура која је омогућила да се издржи удар од 670.000 посетилаца сајта само у једном сату. Редакција се организовала тако да не ради само за новине, већи за веб-сајт и друштвене мреже.

Све информације које су током целог дана слали специјални извештачи с разних париских локација обрађиване су тако да што брже стигну до 1,6 милиона људи: 200.000 преко мобилних телефона, 40.000 на Твитеру,90.000 путем „њуслетера“, али и до читалаца новина који су очекивали не само вести и изјаве, већ и коментаре и анализе.

Мултимедијски приступ схваћен је као ултимативни вид савремене комуникације. Да је усредсређеност само на папирно издање ствар прошлости потврђује чињеница да је помоћник главног уредника листа личнопет сати корисницима интернета директно одговарао на питања, преносио и коментарисао најновије вести.

За оволику заинтересованост белгијске јавности за француске изборе постоји још једно занимљиво објашњење. Последњих година знатно је повећан број Француза, посебно Парижана, који су се преселили у Белгију, највише у Брисел. Ту се живи удобније, мирније и – јевтиније. Порези су нижи, па се тврди да је међу 200.000 придошлих Француза највише оних врло богатих.

Оландова победа и најаве да ће милионери бити драстично опорезовани могла би да произведе нови талас француских „избеглица“ који страхују од „новог Стаљина“.

Из агенција за некретнине јављају да је ових дана повећана потражња страних клијената за кућама у елитним деловима бриселских општина Иксел и Укл. Продавци подижу цене уверени да су заинтересовани купци управо имућни Французи у чијој земљи, кажу, постоји мржња према богатима која вуче корене још од револуције 1789. А тога у Белгији нема.