На пут око света преко Интернета

Упркос рату у Либану, терористичким претњама и свеопштем ламентирању над стањем у новчаницима, жеља за путовањем незадрживо расте. По подацима УН са растом од 4,5 одсто на светском нивоу, сектор туризма је 2006. уписао као рекордну годину. Оптимиста је и Бојан Димитријевић, министар трговине и туризма, који је недавно изјавио да би Србија ове године од туризма могла да инкасира више од 500 милиона евра.

Дакле, туриста и путника је и код нас све више, а онима који себи не могу да приуште скупе аранжмане, од 2004. године у путовањима помаже CouchSurfing (каучсерфинг).

Не помишљајте да се реч односи на неки екстремни спорт или необичан намештај. Ово је адреса вебсајта захваљујући којем се више од 166.000 људи из преко 180 земаља дружи и путује планетом. Део ове глобалне породице путника постаје се регистрацијом на поменутом сајту који припада непрофитабилној организацији регистрованој у Канади, а члановима нуди бесплатно преноћиште, помоћ и дружење на путу у свим, чак и најзабитијим деловима света. На сајту пише и да осим уштеде, каучсерфинг има и племените циљеве – "ширење пријатељства и помоћ у стварању бољег, сигурнијег и мирнијег света".

Као и већина добрих идеја и ова је рођена случајно. Кеси Фентон, студент информатике из Њу Хемпшира, хтео је да посети Исланд, али није имао новца за хотел. Сетио се Интернета. Тражећи услугу, да макар на дивану преспава неколико ноћи у нечијој кући, упутио је 1.500 мејлова на адресе својих вршњака са Универзитета у Рејкјавику. За неколика дана био је затрпан љубазним позивима. Пожелео је да своје пријатно искуство подели са младима широм света и отворио сајт за размену гостопримства.

Каучсерфинг је брзо постао бум. Нова реалност у свету путовања у којој данас учествује и 261 особа из Србије.

За Давора Лазића, тридесетједногодишњег сервисера компјутера и загриженог мотористу из Темерина, мисија за ову годину гласи – "Прећи што више километара". Каучсерфинг је открио случајно, "чепркајући" по Интернету. Учланио се марта прошле године и до сада је врата свог дома отворио четворочланој породици из Пољске, петорици момака из Литваније и гостима из Украјине. Он је био гост у Будимпешти и два пута у Румунији, у коју се ових дана поново спрема. Објашњава да су за неке атрактивније дестинације нашим људима једини проблем визе, јер слободних кауча има где год пожелите да одете:

– Сјајна ствар, шире се видици, размењују мишљења и склапају пријатељства. Ово је добар начин да се са мало пара путује и из прве руке упозна земља, људи, култура и обичаји.

Улазак у ову глобалну породицу у којој је највише Европљана (42,4 одсто) и у којој 82,7 одсто чланова комуницира на енглеском, крајње је једноставан. Попуни се формулар и напише лични профил који сем основних података подразумева интересовања, хоби, искуства са путовања и гостовања. Иако не постоје никакве обавезе, дух ове глобалне комуне подразумева да нудите гостопримство. Да не би било непријатних изненађења, а серфери тврде да их нема, јер су они нација без граница и предрасуда, идентитет и адреса чланова се проверавају, а највећа гаранција су референце у којима се домаћин и гост међусобно оцењују.

Због мањка времена и бирократије око добијања виза, Београђанка Ивана Мандић, преводилац кинеског језика, ретко путује, али је до сада двадесетак пута била домаћица. На њеном каучу су спавали гости из Америке, Аустралије, Турске, Немачке, Италије...

– За Нову годину у посети ми је био Андреа из Фиренце. Толико се одушевио нашим људима и Београдом да се за Српску нову годину вратио са још три пријатеља. Ово није само начин путовања већ и другачије поимање свет које подразумева отвореност, флексибилност, позитивно размишљање.