Na put oko sveta preko Interneta

Uprkos ratu u Libanu, terorističkim pretnjama i sveopštem lamentiranju nad stanjem u novčanicima, želja za putovanjem nezadrživo raste. Po podacima UN sa rastom od 4,5 odsto na svetskom nivou, sektor turizma je 2006. upisao kao rekordnu godinu. Optimista je i Bojan Dimitrijević, ministar trgovine i turizma, koji je nedavno izjavio da bi Srbija ove godine od turizma mogla da inkasira više od 500 miliona evra.

Dakle, turista i putnika je i kod nas sve više, a onima koji sebi ne mogu da priušte skupe aranžmane, od 2004. godine u putovanjima pomaže CouchSurfing (kaučserfing).

Ne pomišljajte da se reč odnosi na neki ekstremni sport ili neobičan nameštaj. Ovo je adresa vebsajta zahvaljujući kojem se više od 166.000 ljudi iz preko 180 zemalja druži i putuje planetom. Deo ove globalne porodice putnika postaje se registracijom na pomenutom sajtu koji pripada neprofitabilnoj organizaciji registrovanoj u Kanadi, a članovima nudi besplatno prenoćište, pomoć i druženje na putu u svim, čak i najzabitijim delovima sveta. Na sajtu piše i da osim uštede, kaučserfing ima i plemenite ciljeve – "širenje prijateljstva i pomoć u stvaranju boljeg, sigurnijeg i mirnijeg sveta".

Kao i većina dobrih ideja i ova je rođena slučajno. Kesi Fenton, student informatike iz Nju Hempšira, hteo je da poseti Island, ali nije imao novca za hotel. Setio se Interneta. Tražeći uslugu, da makar na divanu prespava nekoliko noći u nečijoj kući, uputio je 1.500 mejlova na adrese svojih vršnjaka sa Univerziteta u Rejkjaviku. Za nekolika dana bio je zatrpan ljubaznim pozivima. Poželeo je da svoje prijatno iskustvo podeli sa mladima širom sveta i otvorio sajt za razmenu gostoprimstva.

Kaučserfing je brzo postao bum. Nova realnost u svetu putovanja u kojoj danas učestvuje i 261 osoba iz Srbije.

Za Davora Lazića, tridesetjednogodišnjeg servisera kompjutera i zagriženog motoristu iz Temerina, misija za ovu godinu glasi – "Preći što više kilometara". Kaučserfing je otkrio slučajno, "čeprkajući" po Internetu. Učlanio se marta prošle godine i do sada je vrata svog doma otvorio četvoročlanoj porodici iz Poljske, petorici momaka iz Litvanije i gostima iz Ukrajine. On je bio gost u Budimpešti i dva puta u Rumuniji, u koju se ovih dana ponovo sprema. Objašnjava da su za neke atraktivnije destinacije našim ljudima jedini problem vize, jer slobodnih kauča ima gde god poželite da odete:

– Sjajna stvar, šire se vidici, razmenjuju mišljenja i sklapaju prijateljstva. Ovo je dobar način da se sa malo para putuje i iz prve ruke upozna zemlja, ljudi, kultura i običaji.

Ulazak u ovu globalnu porodicu u kojoj je najviše Evropljana (42,4 odsto) i u kojoj 82,7 odsto članova komunicira na engleskom, krajnje je jednostavan. Popuni se formular i napiše lični profil koji sem osnovnih podataka podrazumeva interesovanja, hobi, iskustva sa putovanja i gostovanja. Iako ne postoje nikakve obaveze, duh ove globalne komune podrazumeva da nudite gostoprimstvo. Da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja, a serferi tvrde da ih nema, jer su oni nacija bez granica i predrasuda, identitet i adresa članova se proveravaju, a najveća garancija su reference u kojima se domaćin i gost međusobno ocenjuju.

Zbog manjka vremena i birokratije oko dobijanja viza, Beograđanka Ivana Mandić, prevodilac kineskog jezika, retko putuje, ali je do sada dvadesetak puta bila domaćica. Na njenom kauču su spavali gosti iz Amerike, Australije, Turske, Nemačke, Italije...

– Za Novu godinu u poseti mi je bio Andrea iz Firence. Toliko se oduševio našim ljudima i Beogradom da se za Srpsku novu godinu vratio sa još tri prijatelja. Ovo nije samo način putovanja već i drugačije poimanje svet koje podrazumeva otvorenost, fleksibilnost, pozitivno razmišljanje.