Белу кућу погодиле Путинове оптужбе

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 11. фебруара – Критика коју је руски председник Владимир Путин изрекао спољној политици САД доживљена је овде као изненађујућа по тону али и као потврда погоршавања односа између две силе. Наступајући на минхенском скупу о међународној безбедности, подсећа се, Путин је јуче оптужио Америку за низ једностраности – од војних интервенција до наметања сопственог модела другима – изразивши неслагања и с њеним појединим конкретним приступима, од Космета до плана о распоређивању антиракетног система у источној Европи.

Путинове оптужбе "нису тачне" – одмах је одговорила Бела кућа. "Изненађени смо и разочарани" – истиче се такође у сажетом саопштењу њеног портпарола Гордона Џондроа, уз очекивање да ће две земље "наставити сарадњу на пољима важним за међународну заједницу, као што су борба против тероризма и сузбијање ширења оружја за масовно уништење и претњи  њиме".

Иако је шеф Кремља, како се преноси, поновио да шефа Беле куће и даље доживљава као лидера с којим може да се договори, овдашњи аналитичари оцењују да је прохујала фаза међусобне блискости, када је Џорџ Буш говорио да су он и Путин "сродне душе". Супротстављајући се Путиновој тврдњи да се Вашингтон намеће као једини центар глобалног одлучивања, сенатор Џон Мекејн – један од републиканских фаворита у трци за будућег председника САД – у Минхену је упозорио да "Москва мора да схвати да не може да има искрено партнерство са Западом докле год се њене акције код куће и у иностранству  сукобљавају са суштинским вредностима евроатлантских демократија".

Уједно су испољена настојања да се ново стратешко прегањање представи као ономатопеја прошлих надметања. Мекејн и његовог демократског колегу Џозефа Либермана, Путинови акценти су подсетили на "реторику Хладног рата". Недавно је и Москва у исказима овдашњих лидера, међу којима и потпредседника Ричарда Чејнија, нашла "хладноратовске остатке".

У Вашингтону су, наиме, у последње време, учестале замерке Русији да одступа с демократског курса. Давање лекција о демократији може да буде контрапродуктивно – предочио је и један од лидера руске опозиције, шаховски "супермен", Гари Каспаров који се недавно овде срео с представницима Бушове администрације. "Немојте се мешати, само немојте да подржавате Путина"- цитира га данашњи "Вашингтон пост".

Руска подршка је, пак, потребна Америци у низу стратешких изазова – против тероризма, а за ублажавање криза око нуклеаризације Ирана и Северне Кореје као и хроничних драма на Блиском истоку. Обавештени кругови сугеришу, истовремено, да се не смањују размимоилажења око тих искушења па ни око Космета, где су Американци склони давању "надзиране независности", док Руси инсистирају на решењу које ће бити прихватљиво и за Београд. У Вашингтону, истовремено, расту бојазни да Русија израста у нову "енергетску суперсилу", која аранжманима за испоруку горива прилично "држи у шаху" клијенте – делове бившег СССР па и западне Европе.

Путинов наступ у Минхену "изражава не само незадовољство спољном политиком САД него и самопоуздање Русије нарасло с повећаним петролејским приходима" – мисли Чарлс Капчан, специјалиста за међународне послове на престижном вашингтонском Универзитету Џорџтаун. Русима је доста америчких придика и поручују да им је досадио "амерички хегемонизм" у коме су они третирани као "рестл" бивше суперсиле – сугерисао је "Лос Анђелес тајмсу" бивши саветник у Стејт департменту за земље некадашњег СССР-а Стивен Сестанович.

Овдашњи стратези се углавном слажу у оцени да Москва "настоји да обнови статус велике силе", како је недавно изјавио и нови шеф Пентагона, специјалиста за руску историју и бивши шеф ЦИА Роберт Гејтс. Утисак је да Вашингтон још нема целовиту стратегију за ту нову околност. Већ је, чини се, прилично оптерећен разним међународним "дисиденствима", која расту упоредо с повећаним траумама Американаца на главном фронту – у Ираку.
М. Пантелић

-------------------------------------------------------------------------

Миронов: Русија не дозвољава обраћање са позиције диктата

Москва – Председник горњег дома руског парламента Сергеј Миронов изјавио је јуче да је суштина поруке коју је упутио председник Владимир Путин на конференцији о безбедности у Минхену да се са Русијом не може разговарати са позиција диктата и уз пренебрегавање њених националних интереса. "У излагању Путина садржана је важна порука за Сједињене Америчке Државе, чија је суштина да је Русија спремна на обухватан дијалог о свим животно важним међународним питањима, али да неће допустити да се са њом разговара са позиција диктата и уз пренебрегавање наших националних интереса", рекао је председник Савета федерације.

Миронов је нагласио да је председник Путин у суботу позвао на заједничке напоре да такав негативни процес буде заустављен, као и да је први пут скренуо пажњу да је једнополарни модел света неприхватљив и немогућ. "Сведоци смо да политички егоизам и невероватне амбиције, као и одсуство жеље једне земље да призна легална и природна права других држава, доводе свет у ’слепу улицу’", рекао је руски сенатор.

Руски политиколог, председник Фонда за ефикасну политику Глеб Павловски оценио је да је обраћање Путина било "обраћање лидера" и сигнал да Русија игра важну улогу у светској политици и да је "сазрела да каже своје ’да’ и ’не’". "Путин је показао да његова позиција није конфронтациона. Директно је рекао: ако сте ви спремни на дијалог, он ће бити настављен, ако нисте, ми смо спремни и на то", рекао је Павловски.

Из САД и Европске уније, чији су функционери како су пренели медији смркнутог лица слушали излагање руског председника, већ су се појавили "чуђење и разочарење", оцене да је "погрешно" и да представља најагресивније обраћање руског председника од завршетка хладног рата.
Танјуг