Морнари са Дунава

У души капетан бојног брода, формално пуковник, Петар Бошковић није једини морнарички официр Војске Србије који се осећа као јунак у песми Ђорђа Балашевића „Панонски морнар”…

Мора, дакле, нема, ал’ ни Дунав није лош.

У кабинету главног кадровика Војске Србије доминира фотографија школског брода „Јадран”, некадашњег поноса ратних морнарица краљеве, а потом Титове Југославије, на којем је Бошковић и сам пловио. У орману су сложене бела, тегет и драп морнаричка униформа, за сезоне пролеће–лето и јесен–зима.

Начелник Управе за људске ресурсе Војске Србије Петар Бошковић признаје да се није осећао нарочито добро када је прошле године као капетан бојног брода, преименован у пуковника. И то, „речних јединица”. Та два чина су исте снаге, Бошковић је у међувремену и напредовао, али он припада касти морнаричких официра који не одустају од очувања три ствари: својих униформи, традиције и чинова.

Бошковић и даље носи морнаричку униформу, али више не и морнарички чин.

– Било је покушаја да се морнаричка униформа укине из војске и да се официри пресвуку у униформе копнене војске. Али официри морнарице били су јединствени. Најпре смо убедили своје колеге да униформе остану. Укратко, нисмо се дали – каже Бошковић, наглашавајући да то, наравно, није био никакав бунт или побуна морнара, далеко на копну.

Бошковић објашњава да су морнарички официри упорно износили разлоге због којих би требало да задрже униформе. Иста прича важила је и за чинове. Без униформи би се осећали као рибе на сувом.

– Морнаричка униформа је, као и чинови, требало да буде укинута прошле године, али захваљујући разумевању министра одбране и Генералштаба, униформе су ипак остале. Савет за одевање ће ту одлуку, надамо се, и потврдити ове године – указује Бошковић, најављујући такође да ће се радне морнаричке униформе поново видети на бродовима Речне ратне флотиле.

То значи да ће се ове године донети одлука о враћању класичних морнарских мајица, са познатим морнарским белим капама и бермудама. То ће бити радна униформа Речне ратне флотиле, поред садашње маскирне униформе пешадије.

Али, „десант” морнаричких официра овде није заустављен. Они су успели да предложе и измене Закона о Војсци Србије, чиме би на своје еполете дефинитивно вратили морнаричке чинове.

У Војску Србије вратиће се, такође, и чин комодора, раван садашњем чину бригадног генерала. Комодор је први адмиралски чин и ако се питате да ли Србија има адмирала – има га! То је Бошковићев колега са класе, некадашње Морнаричке академије из Сплита, садашњи начелник кабинета министра одбране Васо Гујић. Он је највише рангирани морнарички официр у Војсци Србије и тренутно носи еполете бригадног генерала. Ускоро ће, надају се морнари, он постати комодор.

Бошковић подсећа: када је дошло до одвајања Црне Горе од Србије 2006. године, морнарица нестаје као један од видова оружаних снага али опстаје као род, попут инжењерије, артиљерије или оклопних јединица.

– Војна академија у Београду има морнаричку катедру и према потребама, кадети се школују за потребе Речне флотиле – напомиње Бошковић.

Школовање официра поморске струке и машинаца својевремено је пребачено у Београд. Раније су школовани у Сплиту, а после сукоба у бившој Југославији, пресељени су у Тиват, односно Кумбор.

– Морнарички официри се већином налазе у јединицама Речне флотиле, која припада Копненој војсци и раде заједно са Првом бригадом у Новом Саду. Подсетићу на изреку: прст у реци је контакт са целим светом. Мрежа унутрашњих пловних путева у Србији је дужа од 1.000 километара. Тиса је пловна кроз целу Србију, Сава је пловна... Сви речни канали су пловни и у њих улазе наши миноловци... Значај река у систему одбране је изузетан. О стратешком значају Дунава сувишно је и говорити – наглашава наш саговорник подсећајући на велику поморску традицију Србије и њених официра.

Бошковић је рођени Београђанин, био је капетан на неколико бродова речне ратне флотиле и миноловаца бивше Југославије. Као млади потпоручник, започео је каријеру на миноловцу 152, у Кардељеву (Плоче).

– Били су то велики миноловци, прављени за Средоземље. Официри су јели у посебним салонима, са сребрним есцајгом. Подофицири су били одвојени, иако то ондашња идеологија није могла ни да замисли. Али зато је ратна морнарица елитистички род сваке армије света. Чак је и правило бродске службе из 1952. године, базирано на енглеском правилу службе, остало на снази у нашој војсци до скорашњих дана – сећа се београдски морнар.

----------------------------------------------

Три Нелсонове битке

– На морнаричкој униформи ништа није случајно и све је везано за традицију и симболику. На војничкој униформи мајица означава таласе, као и плава марама која пада преко морнаричке блузе. Војничка блуза, која је бела, драп или тегет, нема џепове, а панталоне немају ни шлиц ни џепове, већ се копчају на преклоп, да се морнари, који су се некада пењали по једрима, не би закачили и страдали.

Марама коју носе је оивичена са три беле линије, које представљају три Нелсонове битке. На белим капама је црна трака на којој обично пише „ратна морнарица”. Црни флор на глави и црне официрске кравате симболизују короту – част свим морнарима који су погинули на мору. Морнарички чинови су такође на црној подлози, у свим морнарицама света. Чак и назив тегет боја носи по чувеном енглеском адмиралу Тегетофу – објашњава Петар Бошковић.