Хашке оптужнице ће надживети трибунал

Хашки трибунал би сва првостепена суђења требало да заврши до краја 2008, а жалбене поступке до краја 2010. године. Шест бегунаца од хашке правде још су на слободи (Радован Караџић, Ратко Младић, Властимир Ђорђевић, Стојан Жупљанин, Здравко Толимир и Горан Хаџић), па се поставља питање да ли ће се са гашењем Хашког трибунала угасити и оптужнице које је против њих подигао хашки тужилац.

Портпаролка Хашког тужилаштва Олга Кавран каже да је ово "техничко питање" које ће се решавати пре него што овај суд затвори врата, "уколико уопште буде морало да се постави као питање". Др Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду, сматра, међутим, да се са гашењем Хашког трибунала гасе оптужнице које је подигао хашки тужилац. По његовом мишљењу, те оптужнице тада губе сваку правну снагу, али пре затварања Хашки трибунал може номинално да пренесе преостале случајеве на домаће правосуђе.

"Хашки трибунал у себи оличава орган који врши истрагу, хапси, подиже оптужницу, заступа оптужницу, суди у првом степену и другом степену и извршава своје пресуде. Он је један "идеалан" орган који обавља све те послове одједном. Дакле, у Хашком трибуналу су и тужилаштво и два судска већа, а када њих не буде било неће имати ко да поступа по оптужници", објашњава Чавошки.

За разлику од њега др Радослав Стојановић, амбасадор Србије у Хагу, мисли да престанак рада трибунала не значи и престанак гоњења по хашким оптужницама и да ће оне сигурно бити процесуиране.

За сада о томе нема званичног става, али једна од могућности је да се при сталном Међународном кривичном суду, чије је седиште такође у Хагу, формира судско веће које би наставило посао који је радио Хашки трибунал.

"То би формално правно било веће садашњег Хашког трибунала за бившу Југославију, али би радило у оквиру овога суда као сасвим независно веће од суда, јер стални Међународни кривични суд по Римском статуту не може да суди за дела која су извршена пре 2003. године, односно пре него што је суд основан ", објашњава Стојановић.

Портпарол Хашког трибунала Рефик Хоџић је сигуран да се хашке оптужнице неће угасити. "Највероватније ће постојати трибунал у другачијем облику који би могао да се, у тренутку хапшења одређене особе, активира како би тој особи могло да се суди", каже Хоџић, али сумња да ће то бити у Међународном кривичним суду. Милан Симић из Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом верује, попут Чавошког, да ће они предмети који не буду завршени бити прослеђени националним судовима. Олга Кавран се не слаже, тврдећи да су бегунци били "на сувише високом нивоу одговорности" да би њихово процесуирање било поверено домаћим судовима. "Трибунал је до сада процесуирао 100 особа, до краја завршетка рада тај број ће се попети на 135, укључујући и ове људе који су сада још на слободи. Али, остаје хиљаде особа које су осумњичене и које се могу наћи на оптужницама за ратне злочине пред националним судовима", каже портпаролка Хашког тужилаштва.