Раст уз дисциплину

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Лидери осам најразвијенијих економија отворили су (а по неким тумачењима само одшкринули) врата за промену досадашње стратегије изласка из европске дужничке кризе, новом формулом у којој се буџетска дисциплина комбинује са стимулансима за раст и запошљавање. Дводневни скуп у Кемп Дејвиду, којем је домаћин био амерички председник Барак Обама, није међутим у том погледу формулисао конкретне мере, а сем тога, у заједничком саопштењу је наглашено да „нема једног решења за све”.

Па ипак, преовлађујућа оцена је да се одустаје од „камеркози” доктрине (назване тако по њеним главним заговорницима, британском премијеру Камерону, канцеларки Меркел и дојучерашњем француском председнику Саркозију), која је инсистирала искључиво на фискалној штедњи, или разумљивије речено – „стезању каиша”. То би сада требало да буде балансирано владиним стимулансима који би поспешивали економски раст.

Овај (полу)консензус одсликава се у заједничком саопштењу после самита који је завршен у суботу увече (недељу ујутру по нашем времену), где се поручује да ће бити промовисане инвестиције у образовање и инфраструктуру, уз истовремено доношење мера за смањивање задужености појединих влада ЕУ.

Ако ништа друго, ово је уравнотежавање приоритета, што Обама може да прогласи као победу своје филозофије коју је практично применио извлачећи Америку из кризе, са којом је морао да се носи од првог дана преузимања полуга власти. Због тога је неформални формат скупа у познатом одмаралишту америчких председника недалеко од Вашингтона – са Камероном је, на пример, разговарао током јутарњег разгибавања у теретани, са Меркеловом на трему своје брвнаре, са Оландом у шетњи, док је дискусију за округлим трпезаријским столом започету у петак увече, завршену у суботу ујутру – искористио да колегама пренесе управо то искуство.„Смер дебате нас уверава да је Европа предузела значајне кораке да заузда кризу – помаља се консензус да мора више да се уради на промоцији раста и запошљавања, а у контексту осталих фискалних и финансијских реформи”, изјавио не крају самита Обама.

Док се економски раст и запошљавање сада описују као „императив”, у саопштењу се помиње и „чврста посвећеност фискалној консолидацији”, што је  потврда да Ангела Меркел није сасвим одустала од инсистирања на фискалној строгости.

У томе је, међутим, после француских избора од пре две недеље, остала без главног савезника, Николе Саркозија. Нови шеф Француске, Франсоа Оланд овде је инсистирао да се та дисциплина стави на друго место, пошто се прво помене економски раст.

Скупом је иначе доминирала акутна европска тема: Грчка. Жеља да јој се помогне да остане у евро зони била је очигледна, али је уважено и упозорење Меркелове да Атини не би требало послати погрешан сигнал – да ће и даље добијати помоћ, а да при том не испуњава услове под којом јој се иста додељује.

У заједничком саопштењу то је формулисано овако: „Ми потврђујемо наш интерес да Грчка остане у евро зони, уз поштовање својих обавеза”.

Ако се, међутим, оцењује укупан резултат самита у Кемп Дејвиду, приметно је да је све ипак остало на речима и начелима, без нових конкретних иницијатива. Вероватно и зато што је то у надлежности самих Европљана, који се у среду састају у Бриселу, на самиту посвећеном континенталној кризи, где ће главна тачка дневног реда сасвим извесно опет бити Грчка.

Поред дебате о економији, председници и премијери САД, Немачке, В. Британије, Француске, Италије, Канаде, Јапана и Русије, дискутовали су и о међународној безбедности. Сагласили су се , између осталог, о неопходности политичке транзиције (читај: промене власти) у Сирији (помињући, као пример, како је то изведено у Јемену), што није подржао једино премијер Медведев, али, како су сви приметили, томе се није ни супротставио.

Лидери Г-8 су, такође, повећали притисак на Иран (и у том контексту анализирали и тржиште нафте) и најавили већу изолацију Северне Кореје.

Већина Обаминих гостију се из Кемп Дејвида, заједно са домаћином, преселила у Чикаго, где је јуче почео дводневни самит 28 чланица НАТО и 22 земље партнера, а где је главни фокус – привођење крају рата у Авганистану.