Taдић: Нећу да будем премијер

Грађанство у Србији одлучило је да Томислав Николић буде нови председник Србије, то је била фер победа и желим му сваку срећу, честитао је јуче увече председник ДС-а Борис Тадић изборну победу кандидату СНС-а Томиславу Николићу, у првом обраћању јавности после саопштавања исхода гласања.

Истичући да неће учествовати у евентуалној кохабитацији са напредњацима, Тадић је најавио да већ данас почињу консултације и преговори о формирању нове владе. Истакао је да о томе не одлучује само ДС, али да добија информације да су странке које су му пружиле подршку у кампањи и даље привржене наставку коалиције.

Није, међутим, искључио ни могућност да СПС промени оријентацију и окрене се СНС-у. „Ако се то деси, биће то лоше за Србију”, рекао је председник ДС-а и нагласио да се после саопштавања изборних резултата није чуо са лидером социјалиста Ивицом Дачићем.

Говорећи у седишту демократа у Крунској улици, Тадић је нагласио да сигурно неће бити премијер нове владе Србије, а да ће наредних дана донети одлуку о даљој политичкој каријери. „Не знам да ли ћу поднети оставку на место председника ДС-а, о томе ћу разговарати са мојим колегама”, рекао је лидер демократа додавши да ће „своје одлуке донети” можда већ током данашњег дана и поручио Николићу да добро размисли о тренуцима када председник републике остаје усамљен, без подршке окружења и праћен неразумевањем грађана.

„Размислићу шта даље. Сада имамо једну нову ситуацију и о томе ћемо разговарати на органима странке. Ја сам тај који је најодговорнији у странци и нисам никад бежао од одговорности. Жао ми је што грађани нису у већем броју изашли на изборе. Било је немогуће за месец и по дана преокренути ствари, после четири године непрестаних критика. Испада да држим политички говор, али ја сада напуштам место председника републике. Даме и господо, ја вам захваљујем на сарадњи свих ових година, било ми је задовољство. Видимо се у неком новом филму!”, биле су опроштајне речи доскорашњег председника Србије, који је свог наследника заветовао да настави путем европских интеграција. Неколико минута касније, Борис Тадић напустио је седиште демократа, праћен снажним аплаузима са терасе здања у Крунској.

Ништа није слутило на пораз, када су око 20 часова функционери демократа и новинари почели да се окупљају у централи ДС-а. Чак је и икона Светог Ђорђа стајала на истом месту као и пре две недеље, када је први изборни круг одржан управо на дан страначке крсне славе Ђурђевдан. Овог пута, међутим, испод ње стајала је и репродукција фреске Белог анђела из манастира Милешеве, али то очигледно није помогло кандидату ДС-а. Расположење у странци је било као да је Тадић већ победио, што се, изгледа, показало као пресудно и међу бирачима. Поједини функционери већ су планирали где ће даље поћи да славе изборну победу...

Мук и неверица ипак су опхрвали присутне већ кроз пола часа, када је Цесид саопштио своје прве изборне пројекције. Томе је претходио помало чудан догађај, када је младић у белом сакоу, водећи на повоцу чак шест паса, накратко направио потпуни саобраћајни колапс испред централе ДС-а, одбијајући да се уклони са коловоза. Призоре као из Кустуричиних филмова употпунили су и трубачи који су накратко засвирали „Ђурђевдан”, али их је страначко обезбеђење у томе прекинуло. Већ кроз десетак минута, и њима је постало јасно да музичке услуге неће бити потребне демократама, па су се убрзо удаљили у свом комбију.

Такође, функционери ДС-а нису у већем броју дошли у своју централу претходне вечери. Од коалиционих партнера, ту су били Расим Љајић, као и Ненад Чанак, у пратњи Александре Јерков, који су пристигли управо у тренуцима када је Николић на телевизији проглашавао победу. Лидер ЛСВ-а морао је, ипак, мало да причека на улазак у затворене партијске просторије, пошто припадници обезбеђења дуго нису могли његово име да пронађу на списку званица.

Права драма и сузе наступили су после 21 час, када је Цесид потврдио да више нема наде за Тадићеву победу. Једна функционерка ДС-а само је рекла: „Брате мили!”, и немоћно слегла раменима. На другој страни сале, девојка је јецала и грлила своју колегиницу која ју је тешила. Сузе је покушавао да сакрије иза Тадићевог изборног плаката из 2004, осамдесетогодишњи Милутин Матијашевић, који је свог председника више од сат времена стрпљиво чекао на паркингу испред зграде. „Плачем, како не. Сад ми само сузе преостају, наде више немам”, јецао је овај бивши графички техничар.

Као у добро режираном филму, чим се Тадићева лимузина удаљила стотинак метара од страначког седишта, Крунском је пројурило десетак возила окићених страначком иконографијом напредњака. Уз буку сирена и вијорење застава, певали су песму фудбалских навијача: „А сад адио”...