Куп мајсторима за завршне турнире

Да се, којим случајем, наше кошаркашко првенство игра турнирски, питање је да ли би Партизан био петоструки узастопни шампион. "Црно-бели" су били највећи фаворити да тријумфују у Купу "Радивоја Кораћа", али трофеј иде ФМП-у који је у Крагујевац дошао с ореолом мајстора за завршне турнире. У финалу такмичења које ће у историји наше кошарке да се води као први српски куп (уочи меча отпевана је химна "Боже правде") екипа из Железника је победила Партизан са 73:61 (13:16, 15:16, 17:13, 32:12).

Зашто је ФМП специјалиста за куп-систем сведочи његова витрина на коју се не хвата прашина јер се сваке сезоне унесе по један трофеј. То хронолошки изгледа овако: куп 2003, Јадранска лига 2004, куп 2005, Јадранска лига 2006, куп 2007. Екипа из Железника је била финалиста купа крајем 2003, али је у финалу изгубила волшебно, на продужетак, против Црвене звезде. Куп је освојила и 1997. Зашто је специјалиста за завршне турнире говори и то што последња три трофеја осваја победом у финалу над Партизаном коме у нашој клупској кошарци годинама нема равног.

Синоћ се чинило да "црно-бели" с обе руке грабе ка трофеју, али је онда покуљала снага притајеног ФМП-а. Како екипа из Железника годинама опстаје у врху наше кошарке и из београдског предграђа пркоси Партизану и Звезди, просто би невероватно било да се предала оног момента када је запала у кризу. Добри познаваоци њене игре и менталитета знају да када се на терену закувава, ФМП догађаје доводи до кључања.

Пред њим је и Партизану, који ове сезоне стоички подноси искушења у Евролиги, ушла вода у уши. "Црно-бели" су последњу четвртину почели с предношћу од 49:41, а онда су се повили под налетима ривала. ФМП је начинио серију од 17:0 која би била и већа да Самарџиском два пута и Теодосићу једном није задхтала рука с "пенала". Прекинуо ју је Дробњак, али из слободних бацања. За Партизан је синоћ било поражавајуће и обило му се о главу што у последњој деоници, најбитнијој у оваквим утакмицама, није постигао кош из игре до минут и 50 секунди пре њеног краја.

Теодосић је у једном нападу бацио лопту у руке противничког играча, а Партизанову контру Пековић је завршио закуцавањем. Ни време ни резултат (60:53) нису били на страни "црно-белих". У дворани "Језеро", још једном испуњеној до последњег места, с мирисом бакљи, које су палили Партизанови навијачи, почео је да се меша мирис трофеја који иде у Железник.

Рашић, чије су две "тројке" почетком последње четвртине утрле пут преокрету, а сасекле ривала, већ је увелико играо с ореолом јунака. Теодосић је из слободних бацања био хладан као лед. Партизан је губио и лопте и тло под ногама на којима је чврсто стајао пуне три четвртине.

Игледало је да је његове играче Евролига толико очеличила да им трофеј неће измаћи све и што им је ривал неугодни ФМП који ни једног противника не бренује.

И екипа из Железника је запала у кризу, али се то није погубно одразило на њу. Њен шут из игре у првом полувремену био је катастрофалних 4-21 (2-11 за два поена, 2-10 за три). Тренер Вукоичић је смењивао Теодосића и Рашића на месту организатора, али су и један и други били без идеје како да се пробије Партизанов бедем. Наравно, ни куражи да се на њега крене неустрашиво. Упркос свему, "црно-бели" су до полувремена одмакли само четири поена (32:28).

Јунак победе Рашић је на конференцији за новинаре после утакмице изјавио:

– Показали смо колико вредимо када је највише требало, а нашу вредност употпуњује и то што нам је ово трећи узастопни тријумф победама у финалу над Партизаном. У првом полувремену нисам играо како је требало, али је тренер имао стрпљења. Не сматрам да су пресудили моји поени. Одлучила је велика жења свих нас.

Вукоичић, који је на два последња завршна турнира поделио лекције и Партизановом стратегу Вујошевићу и Звездином тренеру Шакоти (ФМП је до трофеја у Јадранској лиги лане у Сарајеву дошао истим путем као и у Крагујевцу) рекао је следеће:

– Предосећао сам да ћемо утакмицу да почнемо нервозно и с тремом. Овој екипи ФМП-а финале купа је било ватрено крштење у борбама за трофеј. Покушао сам да велику пажњу усмерим на то да их растеретим тог бремена. То што је екипа великог реномеа као Партизан постигла само 12 поена у последњој четвртини плод је наше одбране на виском нивоу. Финале ме је подсетило на наш недавни окршај у Јадранској лиги када смо контролисали утакмицу тридесет и кусур минута, али смо изгубили у "Пиониру". На нашу срећу, у Крагујевцу је било друкчије.

Партизанов тренер Вујошевић је почео са "алал вера ФМП-у", а наставио је са:

– Њега сваке сезоне напусте два-три кључна играча, али то успе да превазиђе. То је фантастично. У оваквим мечевима пресудни су слободна бацања и скок у последњој четвртини. Ми смо ту подбацили. Победа ФМП-а је потпуно заслужена.

Обе екипе се окрећу важним искушењима у Европи. ФМП сутра дочекује шпанску Гран Канарију у реваншу осмине финала Улебовог купа. На Канарским Острвима је победио са 88:84. Партизан је прекосутра домаћин Олимпијакосу у првом колу другог круга Евролиге.

Куп у Крагујевцу је приређен на високом нивоу. Учешће наших најбољих клубова и узбудљиви финале имаће посебно место у спортској историји шумадијске престонице.    

ДВОРАНА: "Језеро". ГЛЕДАЛАЦА: 4.000. СУДИЈЕ: Белошевић, Јовчић (обојица Београд), Нешковић (Краљево).

ПАРТИЗАН: Тепић 2 (за три поена 0-2), Богдановић 5 (1-2), Кецман 6 (2-4), Трипковић 12 (2-8), Величковић, Перовић 3, Пековић 10, Дробњак 11 (1-6), Божић 6 (2-4), Камингс 6 (0-2). Нису играли: Бакић и Боровњак. ТРЕНЕР: Вујошевић.