Kup majstorima za završne turnire

Da se, kojim slučajem, naše košarkaško prvenstvo igra turnirski, pitanje je da li bi Partizan bio petostruki uzastopni šampion. "Crno-beli" su bili najveći favoriti da trijumfuju u Kupu "Radivoja Koraća", ali trofej ide FMP-u koji je u Kragujevac došao s oreolom majstora za završne turnire. U finalu takmičenja koje će u istoriji naše košarke da se vodi kao prvi srpski kup (uoči meča otpevana je himna "Bože pravde") ekipa iz Železnika je pobedila Partizan sa 73:61 (13:16, 15:16, 17:13, 32:12).

Zašto je FMP specijalista za kup-sistem svedoči njegova vitrina na koju se ne hvata prašina jer se svake sezone unese po jedan trofej. To hronološki izgleda ovako: kup 2003, Jadranska liga 2004, kup 2005, Jadranska liga 2006, kup 2007. Ekipa iz Železnika je bila finalista kupa krajem 2003, ali je u finalu izgubila volšebno, na produžetak, protiv Crvene zvezde. Kup je osvojila i 1997. Zašto je specijalista za završne turnire govori i to što poslednja tri trofeja osvaja pobedom u finalu nad Partizanom kome u našoj klupskoj košarci godinama nema ravnog.

Sinoć se činilo da "crno-beli" s obe ruke grabe ka trofeju, ali je onda pokuljala snaga pritajenog FMP-a. Kako ekipa iz Železnika godinama opstaje u vrhu naše košarke i iz beogradskog predgrađa prkosi Partizanu i Zvezdi, prosto bi neverovatno bilo da se predala onog momenta kada je zapala u krizu. Dobri poznavaoci njene igre i mentaliteta znaju da kada se na terenu zakuvava, FMP događaje dovodi do ključanja.

Pred njim je i Partizanu, koji ove sezone stoički podnosi iskušenja u Evroligi, ušla voda u uši. "Crno-beli" su poslednju četvrtinu počeli s prednošću od 49:41, a onda su se povili pod naletima rivala. FMP je načinio seriju od 17:0 koja bi bila i veća da Samardžiskom dva puta i Teodosiću jednom nije zadhtala ruka s "penala". Prekinuo ju je Drobnjak, ali iz slobodnih bacanja. Za Partizan je sinoć bilo poražavajuće i obilo mu se o glavu što u poslednjoj deonici, najbitnijoj u ovakvim utakmicama, nije postigao koš iz igre do minut i 50 sekundi pre njenog kraja.

Teodosić je u jednom napadu bacio loptu u ruke protivničkog igrača, a Partizanovu kontru Peković je završio zakucavanjem. Ni vreme ni rezultat (60:53) nisu bili na strani "crno-belih". U dvorani "Jezero", još jednom ispunjenoj do poslednjeg mesta, s mirisom baklji, koje su palili Partizanovi navijači, počeo je da se meša miris trofeja koji ide u Železnik.

Rašić, čije su dve "trojke" početkom poslednje četvrtine utrle put preokretu, a sasekle rivala, već je uveliko igrao s oreolom junaka. Teodosić je iz slobodnih bacanja bio hladan kao led. Partizan je gubio i lopte i tlo pod nogama na kojima je čvrsto stajao pune tri četvrtine.

Igledalo je da je njegove igrače Evroliga toliko očeličila da im trofej neće izmaći sve i što im je rival neugodni FMP koji ni jednog protivnika ne brenuje.

I ekipa iz Železnika je zapala u krizu, ali se to nije pogubno odrazilo na nju. Njen šut iz igre u prvom poluvremenu bio je katastrofalnih 4-21 (2-11 za dva poena, 2-10 za tri). Trener Vukoičić je smenjivao Teodosića i Rašića na mestu organizatora, ali su i jedan i drugi bili bez ideje kako da se probije Partizanov bedem. Naravno, ni kuraži da se na njega krene neustrašivo. Uprkos svemu, "crno-beli" su do poluvremena odmakli samo četiri poena (32:28).

Junak pobede Rašić je na konferenciji za novinare posle utakmice izjavio:

– Pokazali smo koliko vredimo kada je najviše trebalo, a našu vrednost upotpunjuje i to što nam je ovo treći uzastopni trijumf pobedama u finalu nad Partizanom. U prvom poluvremenu nisam igrao kako je trebalo, ali je trener imao strpljenja. Ne smatram da su presudili moji poeni. Odlučila je velika ženja svih nas.

Vukoičić, koji je na dva poslednja završna turnira podelio lekcije i Partizanovom strategu Vujoševiću i Zvezdinom treneru Šakoti (FMP je do trofeja u Jadranskoj ligi lane u Sarajevu došao istim putem kao i u Kragujevcu) rekao je sledeće:

– Predosećao sam da ćemo utakmicu da počnemo nervozno i s tremom. Ovoj ekipi FMP-a finale kupa je bilo vatreno krštenje u borbama za trofej. Pokušao sam da veliku pažnju usmerim na to da ih rasteretim tog bremena. To što je ekipa velikog renomea kao Partizan postigla samo 12 poena u poslednjoj četvrtini plod je naše odbrane na viskom nivou. Finale me je podsetilo na naš nedavni okršaj u Jadranskoj ligi kada smo kontrolisali utakmicu trideset i kusur minuta, ali smo izgubili u "Pioniru". Na našu sreću, u Kragujevcu je bilo drukčije.

Partizanov trener Vujošević je počeo sa "alal vera FMP-u", a nastavio je sa:

– Njega svake sezone napuste dva-tri ključna igrača, ali to uspe da prevaziđe. To je fantastično. U ovakvim mečevima presudni su slobodna bacanja i skok u poslednjoj četvrtini. Mi smo tu podbacili. Pobeda FMP-a je potpuno zaslužena.

Obe ekipe se okreću važnim iskušenjima u Evropi. FMP sutra dočekuje špansku Gran Kanariju u revanšu osmine finala Ulebovog kupa. Na Kanarskim Ostrvima je pobedio sa 88:84. Partizan je prekosutra domaćin Olimpijakosu u prvom kolu drugog kruga Evrolige.

Kup u Kragujevcu je priređen na visokom nivou. Učešće naših najboljih klubova i uzbudljivi finale imaće posebno mesto u sportskoj istoriji šumadijske prestonice.    

DVORANA: "Jezero". GLEDALACA: 4.000. SUDIJE: Belošević, Jovčić (obojica Beograd), Nešković (Kraljevo).

PARTIZAN: Tepić 2 (za tri poena 0-2), Bogdanović 5 (1-2), Kecman 6 (2-4), Tripković 12 (2-8), Veličković, Perović 3, Peković 10, Drobnjak 11 (1-6), Božić 6 (2-4), Kamings 6 (0-2). Nisu igrali: Bakić i Borovnjak. TRENER: Vujošević.