Утајили порез вредан два моста код Бешке

Утајом пореза од око 12,1 милијарде динара, колико су порезници регистровали да је избегнуто да се плати само прошле године, Србија је остала без два моста код Бешке, да два пута сагради деоницу пута од Уба до Лајковца или да направи трећину пута од Љига до Прељине, за који је иначе Србија узела кредит код Азербејџана.

Порезници су, како потврђују, лане поднели 1.934 кривичне пријаве и око 34.500 прекршајних. Истовремено је у затвору завршило око тридесетак утајивача, док је безмало 99 одсто ослобођено или кажњено условно и новчано, и то тако што се утајивач нагодио да у року од пола године измири обавезе и да додатно уплати новац у хуманитарне сврхе. Уколико се договор испоштује, одустаје се од гоњења.

Најновији подаци Пореске управе потврђују да је од почетка године закључно с априлом поднето 11.600 прекршајних пријава по основу канцеларијске и теренске контроле. Подаци показују да су најчешћи утајивачи пореза приватне фирме.

Упитан ко су најчешћи утајивачи пореза и колико су казне за ову врсту превара адекватне, Јован Беара, председник Удружења власника рачуноводствених агенција, каже да су највећи проблем такозване легалне утаје где је држава лошим законима практично оставила простор за манипулацију. А испада као да се све ради по закону.

– Ту се пре свега мисли на исплату зарада, где послодавац део новца уплаћује на рачун, а део даје на руке, односно власник фирме плати само доприносе за социјално и здравствено. При том послодавац то ради поштујући закон, јер му је омогућено да не плаћа порез док му је фирма у кризи, него тек пошто поново стане на ноге, што се никада не догоди – објашњава Беара.

Тако, примера ради, послодавац за један месец исплати доприносе, док остатак иде на црно. Када инспектору дође такав случај до руку, послодавац неће платити порез на доходак за тај месец, јер се сматра да није исплатио зараде. У том случају је направљен двоструки прекршај – послодавац је платио раднике на црно од пара које није легално пријавио, односно на које није плаћен порез.

У оваквим ситуацијама се обрачунава допринос на минимални износ основице за обрачун доприноса, а сви послодавци којима порезници обрачунавају на овај начин зараде проћи ће много повољније од оних који редовно исплаћује плате, категоричан је наш саговорник.

Избегавање плаћање пореза на капиталну добит је такође један од честих начина преваре, због чега фирме стално пријављују да су оствариле минималну добит. Често се дешава, објашњава Беара, да фирме своје расходе покривају уплатама позајмица власника за ликвидност како не би ушао у систем ПДВ-а. Ову „погодност”  најчешће практикују угоститељи који куцају минималне износе преко фискалних каса.

Као један од начина да се превари држава јесте и оснивање сестринских фирми које нису у систему ПДВ-а. Због малог промета преко њих се праве расходи који умањују добит. Таква фирма може да покрије до три милиона динара па када заврши посао она се затвара и отвара друга.

Није редак случај да се избегне плаћање пореза и тако што се оснује фирма која је регистрована на непостојећу особу кроз фалсификовану личну карту, након чега таква фантом фирма изда фиктивне фактуре о промету у којима је садржан и ПДВ.

Беара каже да казне за утају пореза нису мале и крећу се од 100.000 до милион динара за правно лице и од 5.000 до 50.000 за одговорно лице у фирми. По кривичним пријавама казна за дуг од 150.000 динара до 1,5 милиона иде до три године затвора. За дуг од милион до три милиона динара казна је од три до пет година, односно и више уколико утајени порез премашује износ од 7,5 милиона динара.

Покушаје преваре порезници често открију и приликом захтева за повраћај ПДВ-а, најчешће су у питању лажне фактуре, јер у реалности промета није ни било – истичу у Пореској управи.