Utajili porez vredan dva mosta kod Beške

Utajom poreza od oko 12,1 milijarde dinara, koliko su poreznici registrovali da je izbegnuto da se plati samo prošle godine, Srbija je ostala bez dva mosta kod Beške, da dva puta sagradi deonicu puta od Uba do Lajkovca ili da napravi trećinu puta od Ljiga do Preljine, za koji je inače Srbija uzela kredit kod Azerbejdžana.

Poreznici su, kako potvrđuju, lane podneli 1.934 krivične prijave i oko 34.500 prekršajnih. Istovremeno je u zatvoru završilo oko tridesetak utajivača, dok je bezmalo 99 odsto oslobođeno ili kažnjeno uslovno i novčano, i to tako što se utajivač nagodio da u roku od pola godine izmiri obaveze i da dodatno uplati novac u humanitarne svrhe. Ukoliko se dogovor ispoštuje, odustaje se od gonjenja.

Najnoviji podaci Poreske uprave potvrđuju da je od početka godine zaključno s aprilom podneto 11.600 prekršajnih prijava po osnovu kancelarijske i terenske kontrole. Podaci pokazuju da su najčešći utajivači poreza privatne firme.

Upitan ko su najčešći utajivači poreza i koliko su kazne za ovu vrstu prevara adekvatne, Jovan Beara, predsednik Udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, kaže da su najveći problem takozvane legalne utaje gde je država lošim zakonima praktično ostavila prostor za manipulaciju. A ispada kao da se sve radi po zakonu.

– Tu se pre svega misli na isplatu zarada, gde poslodavac deo novca uplaćuje na račun, a deo daje na ruke, odnosno vlasnik firme plati samo doprinose za socijalno i zdravstveno. Pri tom poslodavac to radi poštujući zakon, jer mu je omogućeno da ne plaća porez dok mu je firma u krizi, nego tek pošto ponovo stane na noge, što se nikada ne dogodi – objašnjava Beara.

Tako, primera radi, poslodavac za jedan mesec isplati doprinose, dok ostatak ide na crno. Kada inspektoru dođe takav slučaj do ruku, poslodavac neće platiti porez na dohodak za taj mesec, jer se smatra da nije isplatio zarade. U tom slučaju je napravljen dvostruki prekršaj – poslodavac je platio radnike na crno od para koje nije legalno prijavio, odnosno na koje nije plaćen porez.

U ovakvim situacijama se obračunava doprinos na minimalni iznos osnovice za obračun doprinosa, a svi poslodavci kojima poreznici obračunavaju na ovaj način zarade proći će mnogo povoljnije od onih koji redovno isplaćuje plate, kategoričan je naš sagovornik.

Izbegavanje plaćanje poreza na kapitalnu dobit je takođe jedan od čestih načina prevare, zbog čega firme stalno prijavljuju da su ostvarile minimalnu dobit. Često se dešava, objašnjava Beara, da firme svoje rashode pokrivaju uplatama pozajmica vlasnika za likvidnost kako ne bi ušao u sistem PDV-a. Ovu „pogodnost”  najčešće praktikuju ugostitelji koji kucaju minimalne iznose preko fiskalnih kasa.

Kao jedan od načina da se prevari država jeste i osnivanje sestrinskih firmi koje nisu u sistemu PDV-a. Zbog malog prometa preko njih se prave rashodi koji umanjuju dobit. Takva firma može da pokrije do tri miliona dinara pa kada završi posao ona se zatvara i otvara druga.

Nije redak slučaj da se izbegne plaćanje poreza i tako što se osnuje firma koja je registrovana na nepostojeću osobu kroz falsifikovanu ličnu kartu, nakon čega takva fantom firma izda fiktivne fakture o prometu u kojima je sadržan i PDV.

Beara kaže da kazne za utaju poreza nisu male i kreću se od 100.000 do milion dinara za pravno lice i od 5.000 do 50.000 za odgovorno lice u firmi. Po krivičnim prijavama kazna za dug od 150.000 dinara do 1,5 miliona ide do tri godine zatvora. Za dug od milion do tri miliona dinara kazna je od tri do pet godina, odnosno i više ukoliko utajeni porez premašuje iznos od 7,5 miliona dinara.

Pokušaje prevare poreznici često otkriju i prilikom zahteva za povraćaj PDV-a, najčešće su u pitanju lažne fakture, jer u realnosti prometa nije ni bilo – ističu u Poreskoj upravi.