Шта је чекала Народна банка?

Неколико банака с државним капиталом правило је годинама позамашне губитке што недвосмислено намеће питање – ко ће то да плати. Одговор је познат – држава. А како ће држава то да изведе? Зна се – парама пореских обвезника.

Због губитака у банкама с државним капиталом Министарство финансија формирало је радну групу за санацију банкарског система, а Народна банка Србије била је чак принуђена да у Агробанци уведе принудну управу. Ова банка направила је губитак од 290 милиона евра, а држава каже да нема разлога за панику и да ће је спасити. У помоћ је већ притекла Привредној банци Београд, чији је минус износио петнаестак милиона евра – тако што су за 16 милиона евра купили обвезнице које је она емитовала, а држава се спрема да притекне у помоћ и некадашњој Металс банци, а садашњој Развојној банци Војводине, чији је минус у капиталу, према информацијама доступним у јавности, око 40 милиона евра.

Банкари кажу да овај минус не може да дестабилизује цео банкарски сектор, јер су у тим банкама депозити симболични. Такав је и платни промет који се у њима обавља, а немају ни потенцијала за кредитну активност. Речју, нису системске банке. Заузимају свега око два одсто тржишта, а потенцијално би пореске обвезнике могле доста да коштају. Па зашто ће се онда држава још више задужити да их спаси?

Консултант за страна улагања Милан Р. Ковачевић каже да поменути пример банака с државним капиталом, које су пословале с губитком, показује да је држaва лош управљач што се види и у случају других предузећа у којима је она власник. А држава мора да обезбеди да та предузећа добро послују и да од њих има добит за буџет. Уколико је нема, нема ни разлога да остану у њеном власништву и треба их приватизовати.

Ненад Гујаничић, брокер Синтеза Инвест групе каже да  нису тачне оцене да су то мале банке и да зато не би могле да угрозе банкарски систем. Агробанка, Привредна и Развојна банка Војводине су средином прошле године имале око пет одсто тржишта, а сада је то мање због губитака.

– Агробанка је у билансима била оптерећена неким стварима из прошлости. Међутим, управа ове банке је искористила излазак на берзу, велики раст тржишта и прикупила путем докапитализација 2006. године скоро 100 милиона евра. Дакле, питање свих питања јесте како је у релативно кратком року од четири, пет година свеже прикупљен капитал ушао у минус од 150 милиона евра што показује да је фактички „изгорело” 250 милиона евра – подсећа Гујаничић.

– Држава би у ситуацији када јој је велики минус у буџету, као и јавни дуг, требало да продаје капитал који има у банкама и да тако смањи минус, а она ради обрнуто. Прави нова задужења у буџету која ће порески обвезници морати да плате по све већој цени, јер што је јавни дуг већи виша је и цена задуживања. Чиме држава доказује да ће се Привредна банка Београд извући из дугова зато што ју је докапитализовала, можда ће морати да уследи нова докапитализација. Зашто, уосталом, банка није емитовала акције које могу да купе и грађани па да видимо какво је интересовање – пита наш саговорник.

Jедан стручњак за банкарство и финансијска тржишта, који је желео да остане анониман, каже да је још пре две године било јасно да ће поједине банке с државним уделима запасти у губитке, али по њему није било спремности да се то спречи.

-Губици у овим банкама траже одговор на питање – ко седи у њиховим Управним одборима. Произлази да су те банке као и јавна предузећа чије руководство зависи од политичких одлука. Чиме су они били мотивисани да не уоче лоше ствари у овој банци. Незнањем, неодговорношћу? Када се анализира извор проблема у Агробанци, долази се до тога да су се кредити одобравали без адекватног обезбеђења У случајевима ових банака спорно је то што су оне врло дуго показивале да раде са добитком, да би се преко ноћи све претворило у позамашан губитак. Додатно, то су банке чије се акције котирају на берзи и чије се пословање прати на берзи. Отуда и сумња да су акционари били доведени у заблуду. А тако нешто је врло озбиљна оптужба – каже овај стручњак који поставља и питање шта је радила Народна банка у чијој је надлежности супервизија банака.

Код нас постоје стереотипи да би нам било боље са домаћим банкама, а стране су за нас штетне, каже наш саговорник. Стварност показује да су стране банке много ефикасније, а и када направе губитке неће их плаћати порески обвезници Србије, већ њихове централе.

На питање треба ли држава да санира домаћи део банкарског сектора, овај стручњак каже да државе свуда у свету спасавају банке због ефекта које би њихова пропаст имала на њихове депоненте, као и да се мора водити рачуна о томе да ли су губици резултат ризика на тржишту. У нашем случају, међутим, може се догодити да је цена спасавања велика, а корист никаква. Он каже и да је сумњичав да је губитак Агробанке тако велик, а на такво размишљање га наводи и то што је НБС наложила нову независну ревизију пословања ове банке.

У јавности се спекулише да су губици Агробанке једним делом настали и због исплате позамашних бонуса руководству, што је навело и централну банку да од банака затражи информацију о томе колике су те накнаде.

На питање како намерава да реши проблем губитака у банкама у којима држава има велике уделе у Министарству финансија нису нам одговорили.

Јована Рабреновић

-----------------------------------------

Како је Агробанка направила губитак

Како је Агробанка направила губитак од 290 милион евра?

Одговори  некадашњег члана Управног одбора банке Данило Шуковић, иначе члан Савета за борбу против корупције и председника УО Рајка Латиновића, иначе директора „Имеса”, готово су идентични:

– Одобравани су кредити фирмама које су због кризе запале у тешкоће, па су ненаплативи. Друго, мало се зна да је Агробанка осамдесетих година прошлог века била технички сервис за међународни кредит који је узела Београдска банка. Она је у стечају, а њене обавезе у делу овог кредита преваљене су на Агробанку. Додатно, и сви кредити који су тако дати предузећима, као што је била „Србијанка Ваљево”, ненаплативи су. Због тих пласмана који се рачунају као ризични, НБС је за њих тражила износ од 100 одсто резервације, што повећава укупан дуг банке – кажу ова два члана УО банке.

Латиновић каже да је банка у редовним активностима пословала позитивно, а да се банци замера што је давала превише кредита за два три предузећа, као што су „Хабитфарм”, где је, одлуком стечајног суда, Агробанци признато потраживање од 40 милиона евра.

– У тој причи није невина ни држава, односно здравствено осигурање које није платило своје обавезе према фирми, а ни сама банка, каже Латиновић.