Италијани заменили шпагете печењем

Крагујевац – Мирис српског печења опија и људе са мора, свикле на ракове, шкољке и шпагете. Колико год да су се поједини крагујевачки ресторани преоријентисали на медитеранску кухињу, са доласком Италијана у „српски Детроит“ сада „трљају руке“ и власници старих добрих печењара, у којима се на ражњу, од јутра до вечери, окрећу прасићи и јагњићи.

На почетку је све изгледало другачије. Ненавикнути на „прошарано“ месо, Италијани су трагали за својим специјалитетима, пастама и шпагетама „миланезе“, „болоњезе“, а онда су, привучени заносном аромом наше прасетине и јагњетине, почели су да опседају кафане, које је тешко замислити без „мангала“. Откако су први пут омастили брк, пасте и и друга блага медитеранска јела брзо су пала у заборав.

– Пецење, ммммм. Слатко, слатко – каже Лоренцо Ферара, који је пре годину дана дошао у Крагујевац као радник „Фијата“.

Он је само један од бројних странаца у овом граду који нису одолели чарима домаће кухиње.

– Долазе најчешће у групама, по десетак. Углавном траже прасетину и јагњетину, мада има и оних који се нису навикли на мало масније месо, па наруче пиле. Пију италијанска вина, али има и оних који воле нашу ракију, шљивовицу – каже Миодраг Павловић, власник чувене печењаре „Код Мигета“, која се угнездила баш преко пута старог „Громовића улаза“ у некадашњу „Заставу“, одакле после три, као у стара добра времена, излазе велике групе запослених у „Фијату“.

За само неколико месеци, цена печења је, практично, удвостручена. Прасетина је скочила на 1.000, а јагњетина на невероватних 1.600 и 1.800 динара за килограм. На то су, кажу угоститељи, утицала и тржишна померања, али и све већи прилив странаца у Крагујевац.

– Искрен да будем, више се уздам у наше људе. Италијани ће ту бити и отићи, а онда нама остају само наши – овако размишља Ненад Срећковић, власник кафане „Солунац“ и закупац ресторана „Стара Србија“ и „Палигорић“.

Но, њихово присуство ваља искористити, каже овај искусни угоститељ.

– Видео сам да не воле млевено месо, пљескавице, кобасице и тако то. Воле јунетину, обичне шницле, са благим преливима, не воле као ми да им јело буде много зачињено. Уживају у нашем роштиљу – наводи Срећковић, који за „Фијат“ ради и кетеринг услуге.

– Италијани су весели људи, воле да попију, мало су слободнији према женама, али су углађени и нису склони насиљу – каже Павловић, који је брзо сачинио психолошки профил својих нових гостију.

Ресторани у центру града, попут хотела „Зеленгора“ или „Пане е вино“ имају италијанске специјалитете на менију, али се и на тим местима траже оброци у којима је месо главно јело.

– И пре доласка „Фијата“ у Крагујевац, на менију сам имао медитеранску кухињу, али је уочљиво да се Италијанима више свиђају бифтеци. Ми имамо квалитетно месо – објашњава Верослав Гребовић, власник ресторана „Пане е вино“.

Колико ће још трајати овај „печењарски бум“ у Крагујевцу, великим делом зависи од „Фијата“ и тога колико ће још дуго странци, у оволиком броју, бити присутни у граду на Лепеници. Када оду, како рече један од наших саговорника, крагујевачки угоститељи опет ће морати да се окрену „нашим људима“, које ни криза, ни „немиран евро“, ни мале плате не могу да истерају из кафане.