Четвртини становника недостаје више од десет зуба

Оцењујући бригу о зубима у оквиру државног здравства, експертска организација Хелт конзјумер пауерхаус, у оквиру истраживања за потребе Европског парламента,дала је Србији прелазну оцену. Тако се наша земља нашла на средини: између Аустрије, Хрватске, Словеније, Македоније, Белгије, Француске које су зарадиле одличне оцене и Албаније, Италије, Грчке, Бугарске које су оцењене негативно.

Српски стоматолози сагласни су у једној ставци: брига о зубима нације била би још боља да је остао на снази закон по којем су поправке зуба у домовима здравља бесплатне за све људе који имају оверени здравствену књижицу. Тренутно право на бесплатну стоматолошку заштиту имају деца до 18 година, труднице и жене до 12 месеци после порођаја, душевно и телесно ометени у развоју, као и они који имају урођене и стечене деформитете лица и вилица. Од почетка године бесплатне су поправке зуба у Студентској поликлиници за академце до 26 године, што многи оцењују као позитиван пропис који ће допринети томе да се „подигне просек” неге уста и зуба.

Како објашњава др Никола Лолић, стоматолог Дома здравља „Земун”, највећи проблем је то што у државну стоматологију годинама није улагано и што се ради на апаратима старим више од три деценије.

– За те апарате више не постоје ни резервни делови. Купује се лош материјал, који је превазиђен, а узима се због тога што је јефтин. Пошто се услуге стоматолога плаћају, а народ је осиромашен и нема новца за поправке зуба, дошли смо у ситуацију да велики број људи нема по неколико зуба и да дође код зубара само када више не може да трпи бол. Долазе ми у ординацију осамнаестогодишњаци који немају по четири зуба и којима треба поправити још седам. Основна грешка лежи у лошем превентивном раду са децом, па је неопходна боља едукација малишана у вртићима и школама – истакао је др Лолић.

Истраживање Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” из 2006. године показује да редовно, више од једном дневно пере зубе 40,7 одсто људи, што је пад у односу на 2000. годину када је то чинило 56,7 становништва. У 2006. години свог стоматолога је имало 34,8 одсто становника Србије, и то најмање најсиромашнији (14,3 одсто), а највише најбогатији становници – 60,4 одсто. Истраживање је показало да 8,5 одсто одрасле популације има све своје зубе, 9,3 одсто није имало ниједан свој зуб, а четвртини популације је недостајало више од 10 зуба.

Др Ирена Џелетовић-Милошевић, помоћник директора београдског Завода за јавно здравље, сматра да је тешко сагледати стање зуба нације, јер сада многи иду код приватника, па се не добија права слика ситуације у овој области.

– Обољења уста и зуба иако директно не угрожавају живот, значајно утичу на животне, радне и друге способности појединца и могу ако се занемаре да изазову озбиљне компликације. Сваком становнику Србије годишње оболи по један зуб, а 91 одсто дванаестогодишњака има један или више каријесних зуба, у петнаестој години 97 одсто, а у осамнаестој години чак 98 одсто – нагласила је др Џелетовић-Милошевић.

У развијеним земљама света ова обољења су у сталном опадању, каже наша саговорница, а у земљама у развоју у сталном порасту. Најмањи број оболелих сталних зуба по једном детету у узрасту 12 година био је у земљама Западне Европе: Великој Британији 0,9, Данској 0,9, Швајцарској 0,9, Француској 1,9, скандинавским земљама 1,2. Разлози оваквог унапређења су бројни и сложени, али се најчешће приписују спровођењу систематских школских превентивних програма и програма здравственог васпитања, побољшању хигијене уста и зуба и правилној исхрани, затим масивној и континуираној примени флуорида, као и усвајањем здравих стилова живота.

----------------------------------------------

Жене чешће код зубара

Код стоматолога у већем проценту иду имућнији, жене и одрасли између 20 и 34 година. Жене иду чешће због контроле и пломбирања, а ређе од мушкараца због вађења зуба. Образованији грађани иду чешће због контроле и те разлике су драматичне. На питање како процењују стање својих зуба, у „Батутовом” истраживању од пре шест година, 13 одсто анкетираних је рекло врло олоше, 31 одсто лоше, 28 одсто просечно, 21 одсто добро и шест одсто врло добро.