Četvrtini stanovnika nedostaje više od deset zuba

Ocenjujući brigu o zubima u okviru državnog zdravstva, ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus, u okviru istraživanja za potrebe Evropskog parlamenta,dala je Srbiji prelaznu ocenu. Tako se naša zemlja našla na sredini: između Austrije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Belgije, Francuske koje su zaradile odlične ocene i Albanije, Italije, Grčke, Bugarske koje su ocenjene negativno.

Srpski stomatolozi saglasni su u jednoj stavci: briga o zubima nacije bila bi još bolja da je ostao na snazi zakon po kojem su popravke zuba u domovima zdravlja besplatne za sve ljude koji imaju overeni zdravstvenu knjižicu. Trenutno pravo na besplatnu stomatološku zaštitu imaju deca do 18 godina, trudnice i žene do 12 meseci posle porođaja, duševno i telesno ometeni u razvoju, kao i oni koji imaju urođene i stečene deformitete lica i vilica. Od početka godine besplatne su popravke zuba u Studentskoj poliklinici za akademce do 26 godine, što mnogi ocenjuju kao pozitivan propis koji će doprineti tome da se „podigne prosek” nege usta i zuba.

Kako objašnjava dr Nikola Lolić, stomatolog Doma zdravlja „Zemun”, najveći problem je to što u državnu stomatologiju godinama nije ulagano i što se radi na aparatima starim više od tri decenije.

– Za te aparate više ne postoje ni rezervni delovi. Kupuje se loš materijal, koji je prevaziđen, a uzima se zbog toga što je jeftin. Pošto se usluge stomatologa plaćaju, a narod je osiromašen i nema novca za popravke zuba, došli smo u situaciju da veliki broj ljudi nema po nekoliko zuba i da dođe kod zubara samo kada više ne može da trpi bol. Dolaze mi u ordinaciju osamnaestogodišnjaci koji nemaju po četiri zuba i kojima treba popraviti još sedam. Osnovna greška leži u lošem preventivnom radu sa decom, pa je neophodna bolja edukacija mališana u vrtićima i školama – istakao je dr Lolić.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” iz 2006. godine pokazuje da redovno, više od jednom dnevno pere zube 40,7 odsto ljudi, što je pad u odnosu na 2000. godinu kada je to činilo 56,7 stanovništva. U 2006. godini svog stomatologa je imalo 34,8 odsto stanovnika Srbije, i to najmanje najsiromašniji (14,3 odsto), a najviše najbogatiji stanovnici – 60,4 odsto. Istraživanje je pokazalo da 8,5 odsto odrasle populacije ima sve svoje zube, 9,3 odsto nije imalo nijedan svoj zub, a četvrtini populacije je nedostajalo više od 10 zuba.

Dr Irena Dželetović-Milošević, pomoćnik direktora beogradskog Zavoda za javno zdravlje, smatra da je teško sagledati stanje zuba nacije, jer sada mnogi idu kod privatnika, pa se ne dobija prava slika situacije u ovoj oblasti.

– Oboljenja usta i zuba iako direktno ne ugrožavaju život, značajno utiču na životne, radne i druge sposobnosti pojedinca i mogu ako se zanemare da izazovu ozbiljne komplikacije. Svakom stanovniku Srbije godišnje oboli po jedan zub, a 91 odsto dvanaestogodišnjaka ima jedan ili više karijesnih zuba, u petnaestoj godini 97 odsto, a u osamnaestoj godini čak 98 odsto – naglasila je dr Dželetović-Milošević.

U razvijenim zemljama sveta ova oboljenja su u stalnom opadanju, kaže naša sagovornica, a u zemljama u razvoju u stalnom porastu. Najmanji broj obolelih stalnih zuba po jednom detetu u uzrastu 12 godina bio je u zemljama Zapadne Evrope: Velikoj Britaniji 0,9, Danskoj 0,9, Švajcarskoj 0,9, Francuskoj 1,9, skandinavskim zemljama 1,2. Razlozi ovakvog unapređenja su brojni i složeni, ali se najčešće pripisuju sprovođenju sistematskih školskih preventivnih programa i programa zdravstvenog vaspitanja, poboljšanju higijene usta i zuba i pravilnoj ishrani, zatim masivnoj i kontinuiranoj primeni fluorida, kao i usvajanjem zdravih stilova života.

----------------------------------------------

Žene češće kod zubara

Kod stomatologa u većem procentu idu imućniji, žene i odrasli između 20 i 34 godina. Žene idu češće zbog kontrole i plombiranja, a ređe od muškaraca zbog vađenja zuba. Obrazovaniji građani idu češće zbog kontrole i te razlike su dramatične. Na pitanje kako procenjuju stanje svojih zuba, u „Batutovom” istraživanju od pre šest godina, 13 odsto anketiranih je reklo vrlo ološe, 31 odsto loše, 28 odsto prosečno, 21 odsto dobro i šest odsto vrlo dobro.