Високи губици „Галенике”

Нова влада мораће чим буде формирана да прогута позамашну горку пилулу у облику новоствореног губитка фабрике лекова „Галеника”. Ова фармацеутска компанија је само за годину дана пословни минус повећала осам и по пута – са 14 милиона на 122 милиона евра.

Лоше пословање „Галенике” није никаква новост. Ова компанија, која је иначе по коалиционом споразуму у претходној влади припала Социјалистичкој партији Србије, први пут у својој историји у 2011. години била је у губитку, а у марту прошле године чак 12 дана у блокади. Лампица за узбуну упалила се у Немањиној 11, као титулару својине, директор Ненад Огњеновић је смењен, а пословање над компанијом преузели су његови сарадници.

Међутим, уместо да се посртање фирме заустави губици су се вишеструко умножили. Та чињеница као да указује да су промене у управљању компанијом биле козметичке, а не суштинске, као и да се власник оличен у држави – не потреса много због тога.

У „Галеници” су јуче саопштили да је укупно исказани губитак од 122 милиона резултат вредности ненаплаћених потраживања у износу од 86 милиона евра, 14 су негативне курсне разлике и трошкови финансирања, а да је губитак из текућег пословања 22 милиона евра.

– Направљен је план пословне консолидације за наредних шест година, који су прихватиле пословне банке и већ је почео да се реализује – саопштили су из „Галенике”.

Милутин Николић, директор консултантске куће Цитадел, коју је пре неколико година влада ангажовала као саветника у приватизацији ове фабрике лекова, изричит је у оцени да губици потичу само зато што је у државном власништву.

– Губици су последица неприватизације. Држави, односно влади која има рок трајања и циљеве, ефикасност компанија које су у њеном власништву нису приоритет. Држава жели да преко државних предузећа решава социјални мир, здравство, запошљавање што је и логично. Због тога је „Галеника” практично на буџету, јер је држава дала гаранције за њу. На буџету су и „Петрохемија”, „Азотара”, „Сартид”… Код нас јавност поздравља неприватизацију, а губитке неприватизованих предузећа плаћају порески обвезници. Зато су државне фирме у тржишној утакмици лошије – каже Николић.

Пре четири године држава је расписала тендер за приватизацију те фабрике лекова, али није била задовољна понудама. Званично као инвеститори нису јој импоновали непозната индијска индустрија лекова и кипарски инвестициони фонд, а незванично нису добили ни приближно од тражених 200 милиона евра. Тада је, каже Николић, „Галеника” била у бољем стању.

А колико би се за „Галенику” данас могло добити?

– Она данас не може да нађе купца – категоричан је Николић.

Ненад Гујаничић из „Синтеза инвест групе” каже да „Галеникин” финансијски извештај показује да је више него алармантно стање у домаћем здравственом систему и да је општа неликвидност сектора озбиљно угрозила све привредне субјекте у ланцу – произвођаче, веледрогерије и довела у питање снабдевање тржишта.

– Поново се мешање државе у економију и пребацивање социјалне функције на предузећа, показало неисправним, а по правилу након свих ових дешавања неће се наћи нико на кога би могла бити пребачена одговорност. И то је основна разлика између пословања јавних, државних и парадржавних предузећа у односу на остала где су контрола и одговорност базични принципи пословања – сматра Гујаничић.

Анализа финансијског извештаја „Галенике” показује да је та фирма у протеклој пословној години наставила с негативним трендом већине најважнијих билансних позиција. Приход ове компаније пао је 44 одсто на 4,7 милијарди динара, док готовински ток приказује још драматичнију ситуацију – из пословних активности забележен је прилив од свега 2,5 милијарди динара. Ефикасност у пословању се такође погоршала па је пословни губитак износио 2,6 милијарди динара, док је годину дана раније био 841 милион динара. Услед високих осталих расхода, а то су отпис потраживања која се нису могла наплатити, а која су износила 8,9 милијарди динара, крајњи финансијски резултат ове компаније био је негативан и износио је 12,1 милијарду динара. Годину дана раније компанија је остварила нето губитак од 1,05 милијарди динара.

Када је биланс стања у питању, дугорочне обавезе су смањене на 3,5 милијарде динара, али су остале и даље високе, док су краткорочне обавезе порасле 34,5 одсто на 12,4 милијарди динара (велики део ове позиције бележе краткорочне финансијске обавезе од 6,3 милијарде динара).