Освета због Бин Ладена

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америчко-пакистански односи ударили су у ново дно после вести из Пешавара да је лекар који је ЦИА помогао да идентификује Осаму бин Ладена, пре него што је организована акција његове ликвидације у мају прошле године, окривљен за велеиздају и осуђен на 33 године затвора.

Др Шакил Африди је узорак ДНК вође Ал Каиде успео да прибави претварајући се да вакцинише децу у склоништу америчког државног непријатеља број један, у гарнизонском граду Аботабаду, недалеко од Исламабада.

Његова кривица утврђена је после двомесечног процеса пред племенским судом региона Кајбер, где још важе закони које је својевремено донела британска колонијална управа. За исто дело, да му је суђено у Исламабаду, добио би смртну казну.

У Америци је ово доживљено као освета пакистанске стране због тога што је 2. маја прошле године Осама бин Ладен ликвидиран у командоској акцији о којој претходно нису биле обавештене ни војне ни цивилне власти у Исламабаду, што је тамо доживљено као драстично кршење националног суверенитета.

Одлуку да се Пакистан не обавести донео је лично председник (и врховни командант) Барак Обама, у контексту озбиљних сумњи у лојалност номинално главног регионалног партнера у авганистанском рату, који је последњих година оптуживан да игра двоструку игру: да са једне стране прима америчку помоћ за борбу против талибана, док са друге пружа уточиште и логистичку подршку побуњеничким групама и њиховим вођама.

Односи Вашингтона и Исламабада су били веома затегнути и пре ове пресуде. То није превазиђено ни на управо завршеном самиту НАТО-а и партнера тог пакта у Чикагу, где је међу учесницима био и пакистански председник Асиф Али Зардари, али коме је био ускраћен сусрет са домаћином Бараком Обамом.

Разлог за то је било незадовољство америчке стране због пакистанског одбијања да поново преко своје територије дозволи америчке и НАТО транспорте за Авганистан, затворене прошлог новембра после пограничног инцидента у којем су америчким ракете убиле 24 пакистанска војника у једној караули.

Пакистан је као услов за реактивирање коридора тражио да друмарина поскупи 30 пута, што је Пентагон глатко одбио.

Помоћ др Афридија ЦИА иначе није била спорна: његов ангажман је још у јануару званично потврдио Леон Панета, некадашњи директор Централне обавештајне агенције и садашњи секретар за одбрану (министар војни). Он је међутим демантовао да је пакистански лекар био упућен у то кога је ЦИА у ствари тражила.

Ухапсила га је пакистанска војна обавештајна служба после два месеца, у близини Пешавара, а оптужницу за велеиздају формулисала је једна правосудна комисија.

Поред казне затвора, коју је одмах почео да служи у централном казамату пограничне покрајине, осуђен је и на глобу од 320.000 пакистанских рупија (око 3.500 долара), због тога што је шпијунирао за САД.

У првој званичној реакцији Вашингтона, државна секретарка Хилари Клинтон је затражила да др Африди одмах буде ослобођен, рекавши да је оно што је урадио било у корист и пакистанских и америчких интереса.