Osveta zbog Bin Ladena

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Američko-pakistanski odnosi udarili su u novo dno posle vesti iz Pešavara da je lekar koji je CIA pomogao da identifikuje Osamu bin Ladena, pre nego što je organizovana akcija njegove likvidacije u maju prošle godine, okrivljen za veleizdaju i osuđen na 33 godine zatvora.

Dr Šakil Afridi je uzorak DNK vođe Al Kaide uspeo da pribavi pretvarajući se da vakciniše decu u skloništu američkog državnog neprijatelja broj jedan, u garnizonskom gradu Abotabadu, nedaleko od Islamabada.

Njegova krivica utvrđena je posle dvomesečnog procesa pred plemenskim sudom regiona Kajber, gde još važe zakoni koje je svojevremeno donela britanska kolonijalna uprava. Za isto delo, da mu je suđeno u Islamabadu, dobio bi smrtnu kaznu.

U Americi je ovo doživljeno kao osveta pakistanske strane zbog toga što je 2. maja prošle godine Osama bin Laden likvidiran u komandoskoj akciji o kojoj prethodno nisu bile obaveštene ni vojne ni civilne vlasti u Islamabadu, što je tamo doživljeno kao drastično kršenje nacionalnog suvereniteta.

Odluku da se Pakistan ne obavesti doneo je lično predsednik (i vrhovni komandant) Barak Obama, u kontekstu ozbiljnih sumnji u lojalnost nominalno glavnog regionalnog partnera u avganistanskom ratu, koji je poslednjih godina optuživan da igra dvostruku igru: da sa jedne strane prima američku pomoć za borbu protiv talibana, dok sa druge pruža utočište i logističku podršku pobunjeničkim grupama i njihovim vođama.

Odnosi Vašingtona i Islamabada su bili veoma zategnuti i pre ove presude. To nije prevaziđeno ni na upravo završenom samitu NATO-a i partnera tog pakta u Čikagu, gde je među učesnicima bio i pakistanski predsednik Asif Ali Zardari, ali kome je bio uskraćen susret sa domaćinom Barakom Obamom.

Razlog za to je bilo nezadovoljstvo američke strane zbog pakistanskog odbijanja da ponovo preko svoje teritorije dozvoli američke i NATO transporte za Avganistan, zatvorene prošlog novembra posle pograničnog incidenta u kojem su američkim rakete ubile 24 pakistanska vojnika u jednoj karauli.

Pakistan je kao uslov za reaktiviranje koridora tražio da drumarina poskupi 30 puta, što je Pentagon glatko odbio.

Pomoć dr Afridija CIA inače nije bila sporna: njegov angažman je još u januaru zvanično potvrdio Leon Paneta, nekadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije i sadašnji sekretar za odbranu (ministar vojni). On je međutim demantovao da je pakistanski lekar bio upućen u to koga je CIA u stvari tražila.

Uhapsila ga je pakistanska vojna obaveštajna služba posle dva meseca, u blizini Pešavara, a optužnicu za veleizdaju formulisala je jedna pravosudna komisija.

Pored kazne zatvora, koju je odmah počeo da služi u centralnom kazamatu pogranične pokrajine, osuđen je i na globu od 320.000 pakistanskih rupija (oko 3.500 dolara), zbog toga što je špijunirao za SAD.

U prvoj zvaničnoj reakciji Vašingtona, državna sekretarka Hilari Klinton je zatražila da dr Afridi odmah bude oslobođen, rekavši da je ono što je uradio bilo u korist i pakistanskih i američkih interesa.