Штафета помирења стиже у Београд

Те 1973. године било је потребно доста среће да се у животу Милана Иветића из Кикинде поклопе све коцкице и да баш он буде омладинац који ће Јосипу Брозу Титу да преда штафету младости. Таман када је дошао ред да Војводина изабере оног који ће лично 25. маја да пожели рођендан оцу народа и народности, Иветић је проглашен за најбољег младог радника „Ливнице жељеза и темпера”. Уз све то, омладинска организација Кикинде била је међу најуспешнијим у овој покрајини и било је сасвим логично да носилац штафете буде из тог града.

– И, ето, уз срећу, али и добар друштвено-политички рад изабрали су мене. Пре коначне одлуке, разговарало се са још неколико кандидата, разматране су наше биографије, породице... Уз резултате које сам остварио на послу помогло ми је и то што је мој отац био првоборац и носилац Партизанске споменице, а брат члан Комунистичке партије Југославије – прича за „Политику” Иветић и открива да је по занимању Титов колега – машинбравар.

Текст који је изговорио пред Јосипом Брозом, као и сваки тренутак са слета на стадиону ЈНА памти и данас, иако је прошло 39 година. Нашег саговорника питамо и колико су трајале припреме, како је упамтио текст... Прича нам да је у Београд стигао десет дана пред манифестацију, а говор на генералној проби из даха изговорио тадашњем секретару СКОЈ-а. На наступу, међутим, било је нешто другачије.

Трему пред предају штафете нисам имао. Мало сам се задихао док сам трчао уз степенице, али током аплауза успео сам и да се одморим. Ипак, кад сам угледао Тита толико близу, на трен сам заборавио другу реченицу честитке. Он се само насмешио, а ја сам наставио даље да говорим – сећа се Иветић и додаје да је касније на свечаности са Брозом попричао и за успомену добио златан сат, који и данас са поносом чува.

После лоше приватизације ливнице наш саговорник је отишао у превремену пензију, а током распада Југославије штафета младости у историју. Ипак, и овог 25. маја у Београд ће стићи штафете из градова свих бивших република. Јошка Броз, Титов унук и председник Комунистичке партије Србије, објаснио је да је реч о штафети националног помирења.

– Док је у Југославији циљ био да се омладина из свих република дружи и да буде активна, данас се штафета доноси са жељом да се подсетимо лепих времена и заборавимо ружне догађаје који су уследили – казао је Јошка Броз.

Он подсећа да су штафету младости носили најбољи спортисти, ученици, радници... Са њом су из хеликоптера скакали падобранци, у дубине стизали рониоци, са собом је „возили” бициклисти, а више од 10.000 омладинаца трчало је стазу дугу и по 9.000 километара. Осим главне, која је уручивана Јосипу Брозу, постојале су и оне друге, које су стизале из разних места широм Југославије. У Музеју историје Југославије у Београду изложене су 192 штафете, а прва од њих предата је Јосипу Брозу 1945. године. Дан младости, 25. мај, је установљен на Титову иницијативу 1957. године.

– И тако све до 1980. године када је Тито умро. Тог 4. маја штафета је била у Хрватској и положена је на одар. Последња манифестација додељивања штафета одржана је 1988. године, а већ после Титове смрти уследила је борба међу руководствима република да баш они дају новог Тита – прича Јошка Броз.

----------------------------------------------

Два Титова рођендана

Иако се деценијама 25. мај славио као Титов рођендан, он тога дана није рођен. Дан младости је, прича његов унук Јошка Броз, службени датум рођења, а прави је био 18 дана раније – 7. маја.