Нови европски табори

Рецепт против бремените дужничке кризе у Европи биће можда доступнији крајем јуна, након званичног самита лидера ЕУ.

То је епилог шесточасовних неформалних разговора лидера Блока 27 на вечери у Бриселу у ноћи између среде и четвртка. Окупљени у палати „Јустијус Липсијус” разматрали су подстицаје привредном расту региона на ивици рецесије, грчку политичку неизвесност и профил будуће акције Европске централне банке.

Потом су се разишли без договора.

Уместо сагласности о стратегији решавања најтеже кризе од оснивања Уније, највиши званичници „бриселске фамилије” престројили су се у два нова табора: заговорника и противника новог задуживања као начина за оживљавање згасле привреде и стварања преко потребних нових радних места.

Креатор нове платформе и климе преговора унутар ЕУ несумњиво је нови председник Француске Франсоа Оланд.

Одлучан да раскине са концептом „наметнутог европског извршног одбора на осовини Берлин–Париз”, Оланд је на вечери која се одужила агресивно заговарао креирање еврообвезница – као најједноставнијег и најдоступнијег механизма набавке свежег новца за оживљавање привредног раста.

Уз Оланда, по процени италијанског премијера Марија Монтија, стала је „већина чланица еврозоне”. Немачка, најача европска економија и оштар противник обједињавања дугова чланица монетарне уније, први пут је од распиривања дужничке кризе, остала у мањини.

Уз Меркелову сврстале су се Холандија, Шведска и Финска (ретке чланице еврозоне са врхунским берзанским рејтингом), али и финансијска тржишта која сумњају у Оландову претпоставку да ће обједињавањем дугова Европа деловати као поуздан терен за улагања у нове хартије од вредности.

Званице на бриселској вечери упињале су се касније да умање значај опипљиве поделе. Оланд је захтевао да се временски орочи датум увођења еврообвезница. Меркелова се у начелу сагласила да је тема прихватљива „али тек негде у будућности, када ојача фискална унија унутар ЕУ”.

„Раст и штедња две су стране исте паре: од виталног је значаја да заједничким напором обезбедимо финансијску стабилност еврозоне”, закључио је Херман ван Ромпај.

Европски лидери задужили су Ромпаја да за јунски самит припреми смернице за јачање економских спона еврозоне, сатнице увођења еврообвезница, преусмеравања неискоришћених фондова ЕУ...

Јунски рок за план решавања европске дужничке кризе, берзама међутим не делује уверљиво.

Изостанак договора оборио је јуче евро на валутним тржиштима на најнижу вредност од јула 2010, на 1,25 америчких долара. Немачки и француски пословни кругови истовремено бележе рекордан пад поверења у скори опоравак привреде еврозоне, док активност приватног сектора унутар монетарне уније бележи најстрмији пад у последње три године.

Европски политички врх ће, по свему судећи, у престројавању хитно морати да увежбава заједнички корак у будућност.