Novi evropski tabori

Recept protiv bremenite dužničke krize u Evropi biće možda dostupniji krajem juna, nakon zvaničnog samita lidera EU.

To je epilog šestočasovnih neformalnih razgovora lidera Bloka 27 na večeri u Briselu u noći između srede i četvrtka. Okupljeni u palati „Justijus Lipsijus” razmatrali su podsticaje privrednom rastu regiona na ivici recesije, grčku političku neizvesnost i profil buduće akcije Evropske centralne banke.

Potom su se razišli bez dogovora.

Umesto saglasnosti o strategiji rešavanja najteže krize od osnivanja Unije, najviši zvaničnici „briselske familije” prestrojili su se u dva nova tabora: zagovornika i protivnika novog zaduživanja kao načina za oživljavanje zgasle privrede i stvaranja preko potrebnih novih radnih mesta.

Kreator nove platforme i klime pregovora unutar EU nesumnjivo je novi predsednik Francuske Fransoa Oland.

Odlučan da raskine sa konceptom „nametnutog evropskog izvršnog odbora na osovini Berlin–Pariz”, Oland je na večeri koja se odužila agresivno zagovarao kreiranje evroobveznica – kao najjednostavnijeg i najdostupnijeg mehanizma nabavke svežeg novca za oživljavanje privrednog rasta.

Uz Olanda, po proceni italijanskog premijera Marija Montija, stala je „većina članica evrozone”. Nemačka, najača evropska ekonomija i oštar protivnik objedinjavanja dugova članica monetarne unije, prvi put je od raspirivanja dužničke krize, ostala u manjini.

Uz Merkelovu svrstale su se Holandija, Švedska i Finska (retke članice evrozone sa vrhunskim berzanskim rejtingom), ali i finansijska tržišta koja sumnjaju u Olandovu pretpostavku da će objedinjavanjem dugova Evropa delovati kao pouzdan teren za ulaganja u nove hartije od vrednosti.

Zvanice na briselskoj večeri upinjale su se kasnije da umanje značaj opipljive podele. Oland je zahtevao da se vremenski oroči datum uvođenja evroobveznica. Merkelova se u načelu saglasila da je tema prihvatljiva „ali tek negde u budućnosti, kada ojača fiskalna unija unutar EU”.

„Rast i štednja dve su strane iste pare: od vitalnog je značaja da zajedničkim naporom obezbedimo finansijsku stabilnost evrozone”, zaključio je Herman van Rompaj.

Evropski lideri zadužili su Rompaja da za junski samit pripremi smernice za jačanje ekonomskih spona evrozone, satnice uvođenja evroobveznica, preusmeravanja neiskorišćenih fondova EU...

Junski rok za plan rešavanja evropske dužničke krize, berzama međutim ne deluje uverljivo.

Izostanak dogovora oborio je juče evro na valutnim tržištima na najnižu vrednost od jula 2010, na 1,25 američkih dolara. Nemački i francuski poslovni krugovi istovremeno beleže rekordan pad poverenja u skori oporavak privrede evrozone, dok aktivnost privatnog sektora unutar monetarne unije beleži najstrmiji pad u poslednje tri godine.

Evropski politički vrh će, po svemu sudeći, u prestrojavanju hitno morati da uvežbava zajednički korak u budućnost.